Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 145

ских објеката потребна су велика финансијска сретства. Иста нам може дати само варошко земљиште. С тога је неопходно потребно да се уведе порез на земљишну ренту, који је најправичнији од свију могућ\х непосредних пореза, изузимајући пореза на луксус. Можда би то сад била велика жртва, али је неминовна. То би био наш дуг ггрема нашим будућим генерацијама. Они, који се данас налазе на најважнијим положајима наших државних,'друштвених и комуналних установа и на које пада тешка одговорност пред историјом и пред будућношћу, не смеју да живе о дану и комаду и да се старају само о подмирењу потреба текуће буџетске године, већ морају да се постарају за извођење једног душ-годишњег планског рада. То би било од користи како за појединце, тако и за целину нашег Београда, па и наше државе и нације. IV. За извођење својих комуналних задатака Београдска општина треба да има, као и свако друго јавно тело, поред једногодишњег рачунскоГ-плана-буџета, — још и један дугогодишњи финансиски'план. Сви више-мање редовни послови предвиђају се буџетом, док сви дугорочни, по замаху и року трајања огромни радови морају бити обухваћени финансиским планом предвиђеног на дужи рок. Чувена руско-совјетска , ,пјатиљетка" — петогодишњи план — у ствари није ништа ново што није већ раније било познато јавним телима других држава. Ново је код „пјатиљетке" само замах предузетих послова и енергија којом је она извођена. Ми ћемо се другом приликом позабавити кроз часопис Београда општим финансиским стањем Општине града Београда, а сад ћемо само да истакнемо овај главни моменат, како да се дође до финансиских сретстава за подизање Београда. Подизати и модерно и хигијенски изграђевати Београд значи имати један солидан привредни и грађевински план, и за ту сврху тачно предвидети сретства, да би се тај циљ могао постићи. У том циљу мора се плански поступити. За изградњу једног града потребно је имати, односно створити два фонда и то: а) регулациони фонд који и сад на папиру у Београду постоји б) грађевински фонд. Оба ова фонда морају бити материјално активна и уколико се из њих троши за изградњу Београда, увек морају нова сретства да притичу. Одкуда ће доћи та нова сретства за толико обиман рад и тако велике инвестиције? Из пореза на земл>ши!ну ренту. Порез на земљишну ренту код нас не постоји. Порез на приход од земљишта или земљарина, како га наш „Закон о непосредним порезима" од 1 јануара 1929 године назива, предвиђа се, да ће порез плаћати само

оно земљиште „које се пољопривредно искоришћује, или се као такво може искоришћавати" (чл. 9.), а чл. 10 тач. 11 истог Закона да се „земљишта под зградом као и дворишта (окућнице) до 500 кв. м." ослобођавају од земљарине. Ова се одредба мора укинути, у колико се тиче „окућница" у градским општинама. Уосталом цео смисао „земљарине'' је,(по овом закону, настројен на пољопривредна добра и на окућнице пољопривредника и сеоског становништва, а овај поетичан назив окућнице не може се применити на грађевинске плацеве и земљишта у Београду и другим напредним градовима. Овај порески термин „земљарина" тј. порез на приход од земљишта нема никакве везе са порезом на земљишну ренту. Земљарина је порез на принос који једно пољопривредно добро даје, а порез на земљишну ренту у градовима произилази из повшиавања вредности земљишта, која није резултат улагања рада и капитала сопственика, већ заједнице. Земљарина је порез на рад и капитал појединих сопственика, док је порез на земљишну ренту у ствари делимично враћање заједници социјалног рада и капитала уложеног у приватно земљиште. Ако је на пр. једно земљиште, услед изградње улица, канала, водовода, школа, болница итд. порасло од 100 хиљада динара, онда ови други 100 хиљада динара не припадају сопственику земљишта, већ заједници. Заједница одн. општина му их препушта да и њима рукује као својом имовином, са обавезом да на исту суму плаћа општини за грађевински фонд интерес од 2, 3%, или према потреби и више, како би она тим; новцем могла предузети даље изградње и у другим улицама, и по осталим деловима града, те да би се цео град могао хармонично, лепо и хигијенски изградити. Спровођењем! једног речног канала у предграђу Берлина, чија је изградња коштала 40 милиона зл. марака, вредност околних имања после те изградње порасла је за 400 милиона зл. марака. То значи, ако се од околних сопственика наплати одмах свих 40 милиона зл. марака уложених у изградњу тога канала, још увек има 360 милиона марака социјалног рада и капитала, који је дошао до изражаја у приватним имањима тих околних сопственика. Али тако исто, може се од тих сопственика ненаплатити тих 40 милиона, већ на целу суму од 400 милиона повишене вредности наплаћивати од 3 до 4°/о интереса за грађевински фонд, и са тим новцем предузимати друге радове за стварање нових вредности. Овде нам се намеће питање, како бисмо ми практично најлакше дошли до опорезивања земиљшне ренте у сврхе комуналне политике? Познато је, да је врло тешко утврђивати повишену вредност земљишта и моменте кад ова наступа, док је много лакше одредити и проценити вредност земљишта у-