Opštinske novine

Стр. 146

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

опште, од:н. вредност појединих грађевинских плацева и парцела. Ова би се процена имала у Београду спровести слично оној, коју врши државна Хипотекарна банка приликом додељивања хипотекарног кредита, а у веза са катастарским отсеком Општине и судским земљишним књигама. Ова процена одн. ревизија промена у вредности, у колико би наступиле, имала би се вршити сваке треће или сваке пете године. Кад се утврди, рецимо, апсолутна вредност једнога плаца онда би се, под условом да земљишна рента износи 4о/о, израчунала укупна земљишна рента тога пЛаца, и на ту суму би се имало да удари проценат пореске стопе, колико је неопходно потребно. Један пример. Ако утврдимо давредност једнога плаца износи 200 хиљада динара, онда би, рачунајући земљишну ренту 4о/о, укупна земљишна рента тога плаца износила 8 хиљада динара. Висина пореске стопе зависи од укупног финансиског ефекта, који се жели да постигне. Ми ћемо овде, примера ради, узети висину пореске стопе 5о/о. Значи да би горши плац имао да плати годишње порез на земљишну ренту 400 динара. Ако би пак један плац вредео 2 милиона динара, порез на земљишну ренту износио би 4 хиљаде динара. Код једног пак плаца, који вреди 20.000 динара овај би порез износио 40 динара годишње. Тако би се имало да утврди за све плацеве у целом Београду, а из тога збира би се добио целокупан финансиски ефекат од овог пореза на земљишну ренту. Ми, нажалост, немамо процену вредности земљишта у Београду, те према томе не бисмо могли да дамо тачне цифре укупно финансиског ефекта овог пореза за град Београд. Да бисмо ипак дали једну јасну слику овог снажног извора финансиских приохда за Београдску општину, ми ћемо се послужити просечним и приближним цифрама. Као што смо горе навели, укупна површина Београда, без Земуна и Бежаније, износи 8,536 хектара одн. 85,360.000 кв. метара. Ако пак узмемо, да је просечна вредност једног квадратног метра 200 динара, онда је вредност целокупне ове површине земљишта у Београду 17.072.000.000 дин. Укупна сума земљишне ренте, рачунајући по 4"/о, износила би динара, 682,880.000, а порески ефекат, узимајући пореску стопу 5%, износио би годишње 34,144,000 динара. Овај се порески ефекат може смањити, смањујући пореску стопу од 1 5°/о на 4 и З п /о, а може се повишавати од 5% на више. Сем овог вештачког, чисто рачунског повишавања, овај се финансиски ефекат повишава и природним путем, не повишавајући нити пореску стопу нити стопу земљишне ренте, /ер сама вредност плацева има тенденцију сталног скакања, нарочито уколико се дотични град јаче и интензивније изграђује и тиме више и насел>ава. Из овога неисцрпног

резервоара имала би да притичу материјална сретства у регулациони и гјрађевински фонд из којих би се финансирали велики грађевински радови Општине београдске. Обилна изградња Београда повољно би утицала на даље скакање вредности имања, тако да би се грађанима-сопственицима имања у много већој мери враћало оно, што им се у виду порезе на земљишну ренту одузима. Земља је живи извор снаге и величине једнога народа. У њу уложити рад и капитал благотворна је ствар, јер ће она све то враћати стоструко. Градско земљиште је још у већој мери неисцрпан извор богатства, и оно има у себи животну снагу, да себе само обнавља и увеличава у вредности. Треба једном 1 почети са овим и оваквим радом, па ће се добри и благотворни резултати показати. Можда ће прве две три године бити мало теже поднети ове нове терете, али ће се после тога осетити нови знаци побољшања. * * * Овом систему се може учинити приговор, да данас у овој ужасној кризи када су кирије страховито опале, када се тешко плаћају дужни ануитети Државној хипотекарној банци и, најзад, када је и сама вредност плацева у Београду делимично опала, да је у таквим приликама тешко реализовати овај порез. То је сасвим тачно, али је истовремено тачно и то, да се Београд расељава услед немања посла, да је привреда у њему замрла и да је услед! тога слаба тражња дућана, магацина, зграда, за бирое и становање. Ожнвети привреду и радове, значи, задржати цео ток падања и постепено га упутити ка успону и напретку. Сви се добри и увиђавни привредници и социјални политичари слажу у томе, да се привредни живот и радови морају поново подстакнути и обновити. За то су потребна велика сретства. Из зајма је немогуће, јер, не само да данас није погодно време зајмовима, већ и за досадашње- зајмове није лако наћи сретства за отплаћивање ануитета. О новим зајмовима и плаћању њихових ануитета из редовних досадашњих прихода Београдске општине, не може бити ни речи. Из редовних пак прихода не може се ни мислити на веће комуналне радове, јер су већ и редовни расходи тако велики и интензивни, да се редовним приходима врло тешко могу покрити. Данагиње стање буцета Отитине беоГрадске /е изражено у необично интензивним расходима и сасвим екстензивним приходима. Рационирањем администрације и привредних предузећа Општине београдске може се постићи, да се редовним садашњим приходима покрију редовни расходи, али преко тога ништа више. Треба ли пред таквом дилемом стати и не радити ништа? Зар је боље чекати сигурну смрт без