Opštinske novine

8

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 195

Г. Ј. Протић, одговорио је да се по финансиским овлашћењима неможе попунити ниједно празно место, да јс то стање затечено и да се сад не може изменити О Дирекцији за социјално и здравствено старање говорио је члан социјалног одбора г. Д. Богдановић. Истичући значај социјалног старан>а у данашњим тешким приликама, г. Богдановић истиче потребу да се појединим установама, као што су Материнсио удружење, дечја обданишта, Српској мајци и Друштву ђачких склоништа не смањују помоћи које су имали у прошлом буџету. Нарочито се г. Богдановић заузимао да се омогући довршењ-е зграде дечјег прихватилишта, која је већ под кровом и молио да се унесе у финансиска овлашћеша један члан, да се општина може задужити 2 милиона динара за довршење ове зграде. Г. М Благојевић молио је да се једином певачком друштву у Београдској општини, „Никола Тесла", не укида субвенција коју је друштво имало у прошлим буџетима. Г. др. Шаховић помагао је предлог г. Богдановића, да се зграда дечјег прихватилишта доврши. Опширно је г. Шаховић образложио потребу акције на сузбијању рака и молио је да се не укида субвенција од 10.000 динара коју је друштво за сузбијање рака већ имало. Г. др. Светислав Стефановић говорио је врло документовано о заштити деце, која је код нас тек у почетку. Општина би се могла задужити 10 милиона динара код Сузора и довршити дечије прихватилиште, а тако исто и још неке санитетске установе које су неопходно потребне, а међу које г. др. Стефановић убраја и санаторијум на Авали, у коме општина треба да суделује са 2 милиона динара. За ђачме трпезе г. Стефановић је тражио кредит од 1 милион динара, а за Материнско удружеше треба оставити досадашњу субвенцију. Најзад г. Стефановић тражи да се лекари изједначе у погледу додељивања 50°/о такса од лекарских интервенција. Г. др. Фридрих Попс тражио је да се Материнском удружењу остави субвенција коју је имало у прошлој години, а тако исто и друштву „Насуипни хлеб", које показује све веће резултате. Г. Б. Крекић је тражио да се унесе субвецција и за радничко обданиште на Авали и излоадао незнатност суме од 50 хиљада динара за исхрану сиротиње. Предложио је да се распише известан прирез за исхрану раднима, и аио нг буде потребе да се та сума утроши на исхрану, може се употребити на друге корисне сврхе. Г. др. Љуба Станојевић говорио је о проблему сузбијања туберкулозе, молио је да се унесе у буџет кредит за сузбијање туберкулозе, а да се болница која је подигнута тсао задужбина Николе Спасића употреби за туберкулозне болеснике, пошто је на незгодном месту, а да се друга болница као задужбина подигне у вароши. Г. Стеван Милутиновић предложио је да се кредит за лечење деце повећа на 200 хиљада динара, пошто је прошле године исти био недовољан. Г. др. Лав Брандајс, поводом разних предлога за повећање кредита, тражио је да се за Београд донеее

посебан закон и да се њему препусте извесни приходи из којих би мопао да чини издатк® који су потребни и предлаже да се у томе погледу донесе једна резолуција. Ова је глава примљена са повећањем кредита у износу од 86.000 динара и то: За исхрану сиротиње 50.000 динара, друштву за сузбијање рака 5.000 динара, друштву Насушни хлеб 6.000 динара, друштву Никола Тесла 5.000 дин. и за лечење сиромашне деце 20 хиљада динара. Дуже дискусије било је код буџета Привредно-финансиске дирекције. Г. Крста Гиновић скренуо је пажњу да се на положаје старешина трошаринских станица постављају људи који су дужи низ година провели у служби, који су познати са манипулацијом и који имају потребне квалифииације. Г. Ст. Милутиновић предложио је да се сума од 50.000 динара, предвиђена за експропријације, унесе у Регулациони фонд у који ће ићи и сви приходи предвиђени грађевинским правилником. Г. А. Динић тражио је обавештења зашто су лични издатци у буџету већи него што су били и изјашњава се против специјалних награда. Нарочито инсистира на увођењу у буџет положаја помоћника управника трошаринеј а исто тако да се у буџету предвиди потребна сума за исплату дневница бившим одборницима. И г. Б. Крекић је тражио обавештења о повећању личних издатака у овој дирекцији. Г. Павле Кара-Радовановић молио је да се г. Ј. Протић изјасни, да ли се може тражити повећање извесних позиција и да ли за то има покрића. Г. М. Благојевић замерио је рђавој организацији трошаринске службе и предложио је да се од предвиђене суме за тантијеме одвоји сума од 150 хиљада динара ради контролисања трошаринскс службе. Г. инж. М. Сокић такође је тражио осниваље Регулационог фонда/, с тим да се у исти унесе предвиђена сума од 50 хиљада динара за експропријације и 2,734.994 дин. који се предвиђају к^ао прцход од апропријација. Г. Ј. Протић одговорио је на тражење г. Караг Радовановића, да се чуди што се траже повећања извесних позиција, а не тражи се истовремеио и смањење на другим странама. Г. Протић је прихватио предлог о дотирашу Регулационог фонда сумом од 50 хиљада динара. Што се тиче помоћника управника трошарине, г. Протић је одговорио да ће бити боље да се управнику трошарине остави да он сам себи бира помоћника из редова својих службеник1а. Повећања принадлежности у овој дирекцији нема, већ су само т. зв. деташовани службеници унети у буџет тамо где раде, и отуда се појављује разлика у принадлежностима. У погледу тантијеме г. Протић налази да она има свога оправдања и да она даје подстре-« ка за вршење службе. Велики број говорника говорио је и код Техничке дирекције. Г. Д. Богдановић молио је да се нађу нови кредити за техничке радове. Г. Ст. Милутиновић је, такође, молио да се жељама грађана за калдрмисање "'зађе до крајњих граница могућности. Г. Никола Никола Николић је молио за кредите за дозиђивање