Opštinske novine
Д. Б. Херенда, сећретар Одељ. за штампу и туризам Градсћог поглаћарстба гр. Београда
УтицаЈ ећономсћих прилика на бројност бракова у Београду
Брак није само форма која постоји због извесне верске догме, или због законских прописа појединих држава за одржавање порода. Брак је истинска основна друштвена ћели]а, на којој се оснива породицаЈ а на здравој породици дижу се темељи здраве државе и људске заједнице. Због тога, у људској заједници не постоји брак као трајна заједница између две особе супротнога пола само тамо где га прописују верски или државни закони. Он постоји фактички у свима формама људске заједнице, почевши од најпримитивнијих, па до најмодернијих и најслободоумнијих. Међу примитивним племенима људскога рода, где цивилизација још није прокрчила пут, брак ипак постоји, ма да форме могу бити различите (трајна заједница, повремена заједница, заједница једног мушкарца са више жена, или, у врло изузетним случајевима, заједница једне жене са више мушкараца). Да би се овој заједници дало и једно формално обележје, склапање бракова скопчано је увек са извесним јавним обредима. У главном, инстинкт размножавања чак и најпримитивнији људи нигде нису препустили случајном сусрету двеју особа супротног пола и њиховом тренутном полном зближавању, него су га каналисали у извесну трајну (повремену или доживотну) заједницу. Брак у цивилизованим људским заједницама У цивилизованим државама та трајност брачне за]'еднице оснозана је или на законским прописима појединих цркава, или на законским прописима државних закона. Католичка црква сматра брак нераскидљивим и доживотним, док остале цркве дозвољавају и његову повременост, али само у изузетним и изрично предвиђеним случајевима. Световна законодавства редовно дозвољавају повременост брака, али опет само у изузетним изрично предвиђеним случајевима, кад наступе околности, које не дозвољавају даље нормално одржавање такве брачне заједнице, тако да би брак био штетан и своме циљу, и супружницима, и људској заједници. Најлибералније брачно законодавство завела је Русија, одмах после револуције. Брачне
формалности упрошћене су до максимума, тако да је за пуноважност брака била довољна пријава супружника брачном уреду, а за престанак брака била је довољна само једнострана воља једног брачног друга и његова формална пријава. Помислило се у први мах, Т а б е л а I
Број склопљенвх браковау европским земљана на хиљаду становника у разним периодима
Ј Ред. пр.
3 е м љ а
1901 — 1904 | год.
1910—1914 год.
1921 — 1125 год.
1
Немачка
8 ,0
7,6
9,4
2
Аустрија
—
7.1
9,6
3
Велгија
РД
7,4
10,6
4
Бугарска
9,7
8,4
11,0
5
Данска
7,1
7,2
79
6
Шпанија
8,3
6,9
7.4
7
Естонија
6,8
7,1
8,1
8
Финска
6,5
6,6
7,1
9
Француска
7,6
7,7
9,5
10
Мађарска
8,6
8,6
10,0
11
Ирска
5,2
5,2
4,9
12
Италија
7.3
7,5
8,3
13
Летонија
—
—
8,4
14
Литванија
—
—
7,7
15
Луксембург
—
—
8,8
16
Норвешка
6.2
6,2
6,2
17
Холандија
7,5
7,4
8,2
1»
Пољска
—
—
10,2
19
Португалија
—
6,7
8,0
20
Енглеска
7,9
7,7
7,7
21
Шведска
5,9
5,9
6,3
22
Швајцарска
7,4
6,9
7,6
23
Чехословачка
8,2
7,3
10,0
24
Румунија
8,3
9,2
—
25
Русија
8,5
8,2
10,6
да ће ова слобода брачних форми пољуљати из основа брак и породицу. Заиста, било је у почетку више драстичних случајева злоупотребљавања дате слободе. Али доцније, без обзира на сву слободу, брак је опет добио своју стабилност, основану мање на формалној сте-