Opštinske novine

Стр. 380

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

зи, ,али више на социјалној основи схватања брачне заједнице и породице. Револуција у брачном закЈнодавству у Русији имала је једну добру и једну лошу последицу. Добра последица је велико повећање броја бракова и порођаја, а лоша последица велики број деце луталица, напуштене још из првих совјетских бракова, док нове брачне форме нису још биле наишле на довољно социјално разумевање. Дакле, свака људска заједница, без обзира на степен њеног правног и социјалног развитка, много полаже на бра,к и брине се да ту институцију одржава и штити. То није само морална дужност једне људске заједнице, него и њена насушна потреба, од које зависи њена садашњост и будућност, њен социјални и морални развитак.

Т а б е л а II Бројност бракова у европским земљама на хиљаду становника 1929 и 1930 год. (за Београд 1933 год.)

1. Украјина 11,0 2. Бутарска 9,7 3. Пољска 9,7 4. Чехословачка 9,3 5. Луксембург 9,1 6. Белгија 8,9 7. Мађарска 8,8 8. Немачка 8,7 9. Шпанија 8 4 10. Француска 8,3 11. Естонија 8,0 12. Летонија 80 13. Холандија 8,0 14. Данска 7,9 15. Швајцарска 7,9 16. Литванија 7,8 17. Аустрија 7,7 18. Енглеска 7,7 19. Финска 7,5 20. Португалија 7,2 21. Италија 7,1 22. Шведска 6,8 23. Норвешка 6,4 24. Ирска 4,6 25. Београд 8,0

У примитивним, економски недиференцираним људским заједницама, особе оба пола ступају у брак чим постану способне за брак, односно за рађање деце и издржавање породице. У цивилизованим и следствено економски диференцираним људским заједницама то није правило. У оваквим заједницама има велики број узрока који утичу на ступање у брак, а који су друштвене, моралне и економске природе. У горњем смислу постоје данас у цивилизованим људским заједницама три врсте мотива за склапање брака, те се појављују бракови:изљубави, конвзнционални бракови(бра-

кови из друштвених обзира) и бракови из материјалних интереса. Са моралне тачке гледишта био би најидеалнији брак из љубави, тј. брак који се заснива на узајамној душевној и физичкој привлачности супружника. Али, да би један брак био у свему добар, није довољна само љубав, него је исто толико потребно још много услова, као на пр. физичка и душевна зрелост супружника, њихова социјална зрелост, материјална способност издржавања породице итд. Према мотивима који утичу на склапање брака померају се и цифре квантитета њиховог склапања. Фактори који утичу на бројност брака. Два фактора утичу на првом месту на бројност склапања бракова и то: 1. Формалности за ступање у брак; 2. Економске прилике. Постоји мишљење, да је и морални ниво од великог утицаја на бројноет бракова. Међутим, како цифре очигледно показују, то није тачно, и утицај опадања моралног нивоа на бројност бракова није ни од каквог значаја. Јер, пре рата, кад је општи морал био свакако на већој висини него ли после рата, број бракова у Европи био је готово свуда мањи, него ли непосредно после рата. Но, док висина моралног нивоа не утиче на бројност бракова, дотле је њен утицај врло велик на стабилност бра.кова и, уколика је морал у једној средини лабаЈШЈи, у толико више долази до раскида брачних заједница. Формалности су, као што смо рекли, фактор који неповољно утиче на бројност бракова. У колико има мање формалности и сметњи склапању брака, у толико се бракови више склапају. Најбољи нам је пример за то Русија. Пре рата, при нормално потребним формалностима за брак, у периоду 1910—1914 гОдине, скл!апало се у Русији 8,2 брака на хиљаду становника. После рата, када је ново совјетско законодавство готово сасвим уклонило сметње и формалности, број бракова у периоду 1920—1923 године попео се на 13 на хиљаду становника, те је Русија стајала (а и данас стоји) на првом месту у Еврогги, ма да је тада у Русији владало врло тешко економско стање. Према последњим статистичким податцима Друштва народа, из 1929—1930 године, у Украјини се склапа 11 бракова на хиљаду становника и Русија држи још увек првенство Европе. Утицај економских прилика на бројност бракова. Општа привредна депресија имала је јаког утицаја на бројност бракова. Од 1928 године, кад је криза почела да се јако осећа у Европи и целом свету, број бракова почео