Opštinske novine

Стр. 382

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

забележио Београд 1921 године, постаје свакако светски рекордна. ТаЈ велики број бракова после рата у Београду иаазва:н је на првом месту дугим застојем за време окупације, кад је већина младих људи способних за брак била у војсци, и ван земље. Бракови пропуштени за то време обилно су накнађивани по повратку Београђана својим кућама. ГТосле 1921 године бројност бракова у Београду, као што је природно, почела је да опада. Но ипак, у целом првом послератном периоду, до 1925 године, она се држала на знатној висини и превазилазила је уопште остале земље Европе, бележећи цифру од 15,1 на хнљаду становника. Као прва после Београда долазила је у том периоду Бугарска са 11 бракова на хиљаду становника, затим Белгија и Укоајина са 10,6 на хиљаду, Пољска са 10,2 на хиљаду, Мађарска и Чехословачка са 10 на хиљаду. Број бракова у осталим европеким државама кретао се већином између 7 и 8 на хиљаду становника. Најмање бракова имала је Ирска, са свега 4,9 бракова на хиљаду становника. Т а б е л а IV Процентуалан пораст бракова у Европи од године 1921 — 1925 до године 1929 — 1930

Шианија

13,5 о/о

Шведска

7,9%

Финска

5,6%

Ирска

4,1 о/о

Швајцарска

3,8%

Украјина

3,7 о/о

Луксембург

3,4 %

Норвешка

3,2 %

Литванија

1,Зо/о

Реиеркусија иривредне деиресије на бројност бракова у Београду. Привредна криза, која је у Београду јако захватила нижи и средњи сталеж, дакле огромну већину београдског становништва (радника и чиновника има у Београду 78,2%), имала је свакако јаког утицаја на опадање бројности бракова. И, после 1925 године, број бракова у Београду иочиње да опадкг нагло. То је сасвим разумљиво, кад се узме у обзир, да је немогуће човеку и жени, који зрело мисле, ступити у брак, ма колико то тражили њихови осећаји и жеље, ако им приходи не омогућавају егзистенцију, а нарочито пак егзистенцију будуће иородице. Данас, кад од 115.000 становника Београда који привређују, пуна 61.000 имају ириходе испод 1.500,— динара месечно, а око 10.000 испод 2.000,— динара месечно, онда је заиста тешко ступити у брак и са тим приходом издржавати себе, жену и будућу породицу. Према индексу Београдске радничке коморе, за најскромнији живот једне радничкг породице у Београду потребно је 1.803,— динара месечно. Узета је у обзир породјица од 4 члана, тј. муж, жена и двоје деце, кол(ико је просечно најнормалније. Предвиђен је најскромнији стан од свега 350,— динара месечне кирије, који, према београдским закупним ценама, свакако не може да буде хигијенски. Па ипак, најпотребнија сума за живот такве породице прешла је приходе 61.000 односно 53 °/о Београђана способних за привређивање, док даљих 10.030, односно 8,7 °/о, имају приходе испод 2.000,— динара месечно, дакле једва довољно за живот једне породице, али тако скроман, да се са њим тешко може подмирити једна чиновничка породица. Најзад, треба узети у обзир и велјики број незапослених радника, који износи око 20%, и који не могу да издржавају ни сам I себз, а камо ли да стварају породицу. Економска криза имала је врло јако дејство на бројност бракова у Београду. Ако узмемо у обзир сразмеру оиадања броја бракова, онда /е БеоГрад, према периоду 1921 — 1925 Године, имао опадање од 47°/о. Највећа пак опадања браКова међу европским државама за исти период времена бележи Аустрија са 20%, Белгија са 16% и Италија са 14,4 о/о. Наша Табела III показује нам процзнтуално опадање бракова а Табела IV процентуално повећање бројности бракова у европским земљама. У Београду се скла!а 8 бракова на хиљаду становника Ма да је Београ^ имао не:размерно јако опадање бројности бракова, ииак још увек, захваљујући свом ранијем великом броју бракова, заузима догта добро место у европској скалји. БеоГрад је 1933 године имао 8 склоиљених бракова на хиљаду становника, те према осталим европским земљама заузима једанаесто место. Више бракова него ли у Београду склапа се у Украјини, Бугарској, Пољској, Чехословачкој, Луксембургу, Мађарској, Немачкој, Шпанији и Француској. На истом нивоу са Београдом по бројности бракова стоје Холандија и балтичке државе Естонија и Летонија. Мање бракова него ли у Београду склапа се у Данској, Швајцарској, Литванији, Аустрији, Енглеској, Финској, Португалији, Италији, Шведској, Норвешкој и Ирској. У Ирској, која бележи најмањи број бракова у Европи, склапа се 42,5% бракша мање него ли у Београду, а у Украјини, која бележи највише бракова, у Европи, склапа се 27,3%- бракова више него ли у Београду.