Opštinske novine

Богдан КреБсиП, ћећнић града Београда

ТуберКулоза Код, београдсћих радника

|Опште је позната ствар да је туберкулоза велико друштвено зло. Она жртве своје хвата у свима друштвеним редовима, богатим као и сиромашним, младим као и старим. Док је бакцил туберкулозе још био непознат — под именом „сушица", туберкулоза је претстављала праву авет пред којом је друштво, где год се она појавила, беспомоћно падало као пред силним и неумољивим противником. Тај страшки непријатељ који је пре харао невидљив, манифестујући се као „сушица г ' на лицима целих генерација љутскога рода откривен је најзад. Људи могу да га ухвате, да га проучавају, да га уништавају. Деценијама већ човечанство је мобилисано у борби против „Коховог бакцила" — туберкулозе, сушице. На заједничком дел_у налазе се приватна иницијатива и јавно старање. Лиге против туберкулозе, мобилишући приватну иницијативу и ширећи у шроким масама свест о битности и о узрочницима туберкулозе, чине много на смањењу овог великог друштвеног зла. Ако се један посао може да назове великим, извесно је да борба против туберкулозе спада у ред заиста великог старања. У борби против туберкулозе, више него игде, потребна је мобилизација и приватне иницијативе и јавнога старања — мобилизација свега што| има добру вољу да служи великом позиву. I За успех свакога великог дела потребан је фанатизам. У борби против туберкулозе више него игде. Фанатизам даје издржљивост. Овако опасни непријатељи као што је туберкулоза без велике издржљивости, коју само фанатизам може да дадне, не могу бити са успехом сузбијани. Али и фанатизам може да дадне добре резултате само у случајевима кад је пласиран на правноме путу, кад се снаге не троше по пољима кривих претпоставки. Туберкулоза је научно већ толико испитана да на томе пољу заиста не би требало и не би смело да буде узалудног трошења енергија и срестава. Без обзира што туберкулоза зна да напада и имућне друштвене редове — ипак је

дугогодишње народно искуство исковало изреку да ]'е сушица сиротињска болест. СтатиСтике су хиљадуструко утврдиле да се туберкулоза замеће, развија, буја где је слаба народна исхрана, где су станови малени, и мрачни, влажни, без чистог ваздуха и сунца. Искуство и наука знају: да туберкулоза бежи од здраве хране, од чистог ваздуха и од сунца. Туберкулоза узима све ширег маха међу радншитвом Већ годинама се врши обимна антитуберкулозна пропаганда. „Не пљуј на под!" „У сваком јиспљувку су милиони бакцила!" Оболеле од туберкулозе упућују у антитуберкулозне диспанзере, у санаториуме и лечилишта; изолују их од здравих; води се прави рат противу милијарда и милиЈарда туберкулозних бакцила које, беспрекидно, избацују људска плућа... Лиге против туберкулозе на својим састанцима и академијама, личе на ратна већа, која примају извештаје о ситуацији на разним • секторима борбе противу туберкулозе, да би се постарале за помоћ тамо где је опасност од овога непријатеља највећа. Како стојимо на сектору борбе против овог сићушног за просто око невидљивог, милијардитог и тако моћног непријатеља човечијег организма — ггуберкулозе — међу радницима, првенствено београдским? Ни најмање се не можемо похвалити резултатима... У минулих неколико година туберкулоза је међу нашим радницима напредовала. 11одатци које имамо при руци страховити су. На 100 осигураника у Средишњем уреду за осигурање радника, било је боловања од тбц: 1926 године 128,66 дана 1927 „ 144,38 1930 „ 158,99 1931 „ 210,19 Број дана боловања од туберкулозе од 1926 до 1931 године, за шест година, скоро је удвостручен. |