Opštinske novine

/

Стр. 358 да—= У Сузору (Средишњи уред за осигурање радника) 1932 године боловало је: радника % Дана °/о свега 187.230 3,754 353 од тога од Тбц 15.267 8.18 806.365 21.47 А у београдском окружном уреду за осигурање радника боловало је: радника % Д ана °/о свега 24.318 524.607 од тога од Тбц 2.536 10.42 156.214 29.77 Од Тбц болује сваки болесник просечно 61.59 дана. Од других болести просечно 16,91 дан.

Радничка „насеобина" код ул. Добрачине У својим лечилиштима Сузор лечи годишње округло 4000 оболелих од 7БЦ и троши Ва њих дневно округло 150.000 динара или годишње око 55 мили• она динара Р[ сви ти огромни иапори нису у стању да сузбију проценат туберкулозних обољења. Зараза туберкулозе хвата све шири круг радничког света. И жртве њене из године у годину су све веће: На сваких 1000 радника умирало је уСузору: године

укупно

од Тбц

/ 0

192о

6,54

2,20

33,63

1927

6,52

2,56

33,36

1930

5,94

2,60

43,77

1931

6,27

21,9

46,41

03 1 о

смртност

радника је

умањена,

6,54 од хиљаде смртност је у 1930 пала на 5,94, а од 1930 повећала се на 6,27. Овај прелом у 1930 години врло је карактеристичан. На њега ћемо доћи доцније. Па ипак, макар да је стање опште смртности радника од 1930

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ до 1931 погоршано, ипак је и у 1931 години општа смртност мања него што је била у 1926 години. Горње бројке о смртности иоказују међутим, још нешто. Наиме: у времену док је општа смртност радника пала, смртно(ст радника од туберкулозе је повећана. Од 2,20 у 1926 од хиљаде осигураника, она се стално из шдине у годину пење, до 2,91 у 1931 години. У проценту изражено, помор од туберкулозе износио је 1926 33,63 од укупног броја смртних случајева у радничком осигурању, а у 1931 години помор се попео на 46,41 о /о. Међу женама-радницама смртност је већа него међу мушкарцима. Проценат умрлих од туберкулозе износио је међу женама радницама 1926 године 44,34% 1927 „ 43,94о /о 1930 „ 46,27о /о 1931 „ 51,21о /о У 1931 години више од половине од свих умрлих жена које су биле у чланству радничког осигурања — умрло је од туберкулозе... Не треба губити из вида да је туберкулоза болест која дуго траје; а да је лечење у установама радничког осигурања законом утврђено на одређене рокове али највише годину дана трајања. Болесник који се у томе времену не излечи, или не умре, отпада од чланства осигурања. Велики је број управо туберкулозних лица, нарочито међу београдским радништвом, која испадну цз осигурања — болесна, неизлечена, да би умрли негде изван домашаја осигурања и остали незабележени у статистици помрлих чланова Сузора. Ова околност, у исто време, служи као јасан доказ колико је нужно дасе поред постојећег радничког осигурања, створи и специјално допунско осигурање, или фонд, који би прихватили оне туберкулозне болеснике који неизлечени буду препуштени сами себи и као живе буктиње, изван старања заједнице, шире заразу ове страшне болести где год стану а терен је и те како погодан у целом кру,гу у коме се они крећу. У радничким редовима туберкулоза најтеже погађа људе и жене од 17 до 37 године старости; дакле тада када треба да буду у напону снаге они лежу у гроб. Уз то, пре него што буду покошени, они заједници напрте огромне терете око свога лечења и издржавања пошто годинама пре смрти побољевају и вуку се немоћни за привреду и за живот. Туберкулоза најтеже коси раднике на саобраћају, у канцеларијама, у индустријама текстила, хартије, коже, гуме, одеће и у палиграфији. Статистички материјал о боловању и помору од туберкулозе који исказује радничко