Opštinske novine

Стр. 456

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

четкице, [сликарску палету и празне џепове, и водећи под руку Немицу, своју Терезу. Одмах по повратку ступио је Анта Ковачевић у Народно позориште, као позоришни сликар. На том послу је остао до своје ране смрти, 21 августа 1883.... ....Пред позоришном зградом опростише се с мртвим уметником Милош Цветић, редитељ и писац ,,Немање", и Драгутин Илић, драмски песник и син знаменитог Јове Илића. За тим догребоше Анту на београдском Старом Гробљу, покрај два глумца. Један од њих је био Лугумерски. Данас се не зна гроб ни једнога. Сликарски рад Анте Ковачевића је био претежно декоративан и позоришту посвећен. Као наш први позоришни сликар он је тежио, ,д:а у сценарију и кортине унесе што више домаћих, народних мотива. Већ сама тежња ова, седамдесетих година, када се још код нас сликарској страни у позоришту придавало врло мало важности — била би довољно сведочанство Ковачевићева утанчаног уметничког смисла. То се јасно оцртава у неким његовим екицама те врсте. Сем тога, Ковачевић је имао хумора и ведре досетљивости. Нзегове кортине за Жил Вернов пдт око земље увесељавале су још деведесетих година посетиоце славне београд-

ске „треће галерије" и никад незаборављеног партера (стајања! Ковачевић је доста радио и по приватној наруџбини. Ја, на пример, памтим како су се на извесним господским кућама Београда, крајем осамдесетих година, задржали били сликарски украси и фргске Коваечвића, махом аморети, анђели и неке алегорије, на златном позађу. Живо ое сећам да сличнога украса беше и на првобитној позоришној згради. Уза ,све то Ковачевић је, за свога кратког живота, стигао да наслика и два-три иконост;:са (у Књажевцу и Крагујевцу). На жалост, упропашћени су без мало сви Ковачевићеви оригинали. У мојој породици постоји једна његова интересантна слика, за коју се уметник инспирисао чувеним Гетеовим спевом. Приказана је Ифпгенија на обали узбурканог мора. Ковачевић је ову слику поклонио ,мом покојном оцу као пријатељски спомен. Срећним је случајем очувано неколико његових старобеоградских цртежа оловком. На њима је уметниковом руком забележено да су цртани у августу и септембру 1876 године. И ови радови Анте Ковачевића, поред чари коју им придаје њихова старина, имају чисто уметничку вредност. Они су технички тако беспрекорни, тако пуни живота и истине, да би служили на част и понеком реномираном илустратору наших дана.