Opštinske novine

\

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ====== егзистенције. Ако се ово уважи, онда није свеједно колико у којој привредној грани имамо ученика. Зато се из редова свих радничких организација, а у новије време и из редова занатлија, упорно истиче и на овоме пољу „нумерус клаусус"! Какав однос да буде то од гране до гране зависи од броја неупослених радника или — просперитета у њима. Београдска радничка комора је например, на основу мишљења организација — предложила следеће опште мере: 1) у занатским и трговачким радњама, у којима ради послодавац сам или са 3 помоћника, може се држати 1 ученик, а на свака даља три помоћника још по 1, а највише 5 (с обзиром на § 6 ал. II Закона о заштити радника). 2) у индустриским радњама (у којима ради најмање 15 радника) може се држати по 1 ученик на сваких 10 квалификованих радника и то до 50 квалификованих раДника, а изнад 50 квалификованих радника по један на сваких 20 квалификованих радника. Ова општа мера која важи као правило, корегована би била у појединостима од струке до струке: 1) београдски радници траже следећи размер: а) код пећарски и керамичарских занатских радња на 15 помоћника сваке године по 1 ученик. Радње са мање од 10 помоћника могу примати сваке године по 1 ученикд,б) код клесарских радња једнако као код пећарских; ц) код стакларских радња на 5—10 помоћника 1 ученик сваке године; а код радња са мање од 5 помоћника сваке друге године по. 1 ученик; д) код собосликарских и личилачких радња на 5 помоћника 1 ученик, а даље на на 10—15 помоћника два ученика, на 20 и више помоћника 3 ученика и то сваке друге године. 2) Ковинарско-метална струка тражи овакву сразмеру: На 5 помоћника по 1 ученик те на сваких даљњих 5 помоћника по 1 ученик, но највише до 5 ученика. 3) Графичка струка тражи: а) на 1 до 5 квалификованих радника, 1 ученик; б) на 6 до 10 квалификованих радника 2 ученика; ц) на сваких даљих 10 квалификованих радника по 1 ученик тиме, да у слагарском и машинском одељењу не може бити више од ухупно 4 ученикд.

"' '" ' " Стр. 569 X. Ефикасна заштита ученика А) Органи 8а надзор и ваштиту 1. Органи власти Органи влаети чија је заштита да бдију над заштитом ученика прописаном законима јесу државне инспекције рада. Уз то, делимице позвано је и МСП и НЗ одељење за заштиту деце и младежи, да овоме послу обрати пажњу. Мора се међутим одмах рећи да је посао инспекције око заштите ученика сувише велики; да је тај посао разбацан на целој државној територији од највећих до најмањих места; а да су органи државне инспекције рада, заједно са органима за заштиту деце, за овај посао сувише малобројни. У толико пре што они осим ученика имају и многобројне друге функције на које, исто тако, не стижу. ГТо пракси коју имамо, извесно је да ефикасне заштите ученика неће бити све дотле док дужностима инспекције, под надзором Мин. социјалне политике и народног здравља, не буду обавезане и свеколике првостепене управне власти, јер су то једине власти, које имају свој апарат свуда и које су у стању да врше редовну и у свако доба инспекцију примене законске заштите ученика. А у овоме послу требало би да се осете и социјални отсеци градских општина. 2) Приватна иницијптива Органи власти могу добити врло ефикасну помоћ" приватне иницијативе. Пре свега у сарадњу могу да дођу у обзир раднички и намештенички синдикати, преко којих се може бити у непосредној вези са предузећима и положај ученика познавати најнепосредније. Затим, добро је дошла сарадња институција као што су удружења за заштиту младежи, и друштва као што су „Привредник", „Хрватски Радиша" и сва она удружења и појединци добре воље који овоме циљу желе и могу да послуже. Б) Награда ученика У циљу обезбеђења награде ученика синдикалне организације су преко Радничких комора тражиле да правилник о наградама чим пре изађе и да он садржи одредбе: 1) послодавац који ученику за све време учења даје стан и храну и одећу, није дужан у другој и трећој години давати новчане награде, а у четвртој години да даје 30% просечне обезбеђене наднице према податцима радничког осигурања; 2) послодавац који ученику за све време учења не даје стан, храну, дужан је да да ученику: а) у другој години учења 40%; б) у трећој години учења 60 о/о;

2*