Opštinske novine

Стр. 570

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ц) у четвртој години учења 80% просечне обезбеђене наднице код Окружног уреда за осигурање радника. 3) а) послодавац који ученику даје храну без стана, дужан је да даје ученику 1/3 изнОса под 2). б) послодавац који даје ученику стан без хране, дужан је да даје ученику 2/3 износа под 2; Ако послодавац даје ученику обућу, обавеза плаћања које према 1 и 2 даје ученику смањује се за ефективну вредност одеће. 4) Банске управе ће за своја подручја сваке године објавити просечне обезоеђене наднице. В) Трајање учења Да се као најдужи рок учења пропише 3 године и то само за оне занате који су заиста тешки и многоструки. Учење заната дозвољавати једино у занатским предузећима а само изнимно и у индустриским; у колико се дозволи држање ученика у индустрији, прописати обавезу да ученик у одређеном размаку времена мора проћи све радне процесе на изради једног лродукта од почетка до краја. Г) Школовање ученика Школски часови да се 'урачунају у редовне часове рада у границама закона (6—8 часова дневнога рада) и према томе школа да траје само у радне дане и за нормалног радног дана. Опште занатске школе да буду замењене специјалним стручним школама за поједине гране рада са бесплатном наставом у свима срествима за наставу. Д) Недељни одмор Ученицима обезбедити пун недељни одмор — да буду ослобођени од школа и свих других послова. Ђ) Противу злоупотреба Да би се избегле злоупотребе држања ученика само ради тога да се гомила број неупослених и обарају услови живота радника, прописати да сваки послодавац учен:ка мора држати у раду још најмање пола године после његовог ослобођења — и то под платом која је нормална за младе раднике. Онима који ово не чине, не дозволити држање ученика. XI. Социјална функција оиштине Давно је речено да друштво које не зна да се брине за свој подмладак не може имати будућности. Београдска као и све друге наше градске општине имају своје отсеке за социјално старање. У великој начелној дискусији о важећем општинском буџету мисмо имали прилике да чујемо многе лепе мисли о потребном социјалном старању као задатку сваке напредне општине; и жеље многих одборника да престоничка општина у соцнјалноме старању стане пред све друге општине у држави. Шегрти нема сумње претстављају један важан део нашега гратскога подмлатка. Општине су већ ангажоване старањем за њих тиме што им стављају бесплатно на расположење просторије за њихову стручну обуку, и чине друге издатке као плаћање наставника и осгало. 1 ' Али општине су до сада ту бригу примале на себе више као наметнуту и као од беде, јер нису могле да јој се отму, а нису јој својски обраћале пажњу нити се трудиле да у овај посао унесу властиту иницлјативу. КоликЈз се у томе грешило најбоље се може видети по томе што овде нису по среди само деца-шегрти, која су редовно деца оних најсиромашнијих друштвенлх рздова који су већ из родитељске куће кренули недохрањени и закржљали, него је, поред тога, у питању и наш привредни подмладак. Два су ту задатка које добра општинска управа треба да свршава. Први је да тај подмладак, закржљао већ од родитељстке куће, буде под родитељском паском општрше као целине, како би се физички отео и стасао до нормалних граница телеснога развоја, та врста старања се утолико пре намеће што општина сада има дужност да се брине и за физичко васпитање омладине. Тај посао она може да ради у заједници са органима државе и уз помоћ приватне иницијативе — о чему смо говорили напред. . А други је задатак да поред сачуване младалачке телесне и духовне свежине, и управо кроз њих, обезбедимо привреди нашој одмену у способним новим привреднлчким генерацијама — утичући на број шегрта по разним струкама занатлија и контролишући ефикасност управе обуке у радионици и школи. Нема сумње да би ово поље рада за општину претстављало једно сасвим ново поље бриге и старања. Али нико, надамо се, не може порећи да је ово поље уистину необрађено и да оно, ван сваке сумње, спада у ред врло важног социјалног старања за сваку гратску општину, а нарочито за ону која жели да буде истински социјална.