Opštinske novine

■

БЕОГР АДСКЕ НОВИНЕ = новом грађевинском закону и поднети га са уредбом и грађевинским правилником Министру грађевина на ревизију и одобрење најдаље за две године по истеку рока од 6 месеци у коме је Министарство грађевина према § 3 Грађ. зак. било дужно да изда правилник о изради регулационих планова и општа упуства за израду Уредбе о њиховом извођењу. Општа упуства за израду уредбе о извођењу регулационог плана и грађевинског правилника које је Министарство грађевина било дужно да изда у року од шест месеци по ступању на снагу Грађевинског закона обнародована су у Службеним новинама још 25 јула 1932 г. (Бр. 166—1,ХХШ). Међутим нови регулациони план који би се имао саобразити Грађевинском закону, Уредбу о његовом извођењу Београдска општина још нема. Код оваквог стања ствари Београдска општина се код издавања Грађевинских дозвола у појединим случајевима заиста налази у незгодној ситуацији. Грађење такво често се противи уређајним основама на које Општина има да обухвати новим Грађевинским правилником али о забрани таквог грађења још нема позитивног прописа. Да би ипак спречила таква грађења Београдска општина у том случају одбија издавање грађевинске дозволе, позивајући се на своје дискреционо право налазећи да на основу таквог свог права које јој даје Грађев. закон грађевинску дозволу није дужна да изда и ако странка испуњава услозе постојећих законских прописа руководећи се при том искључиво мишљењем свог грађевинског одбора који је по Грађев. закону (§ 106) саветодавни орган Општине код издавања грађевинских дозвола. Но Државни савет није усвошо овако тумачење одредаба Грађев. закона. Држав. савет, у својој пракси, стао је на гледиште, да издавање грађевинске дозволе није ствар слободне оцене грађевинске власти нити да уживање својине може зависити од њене воље^, већ да се издавање грађевинске дозволе не може ускратити ако ое исто не противи грађевинским прописима односно да се грађевинска дозвола мора издати ако су за издавање њено испуњени постојећи проииси. IV ЗЕМЉИШТА ЗА ОТВАРАЊЕ НОВИХ ТРГОВА УСЛЕД ПАРЦЕЛАЦИЈЕ. „Обавеза власника на бесплатно уступање земљишта постоји само код отварања нових улица, тргова и сл. услед парцелације а не и код отварања и проширења других улица. (Одлука Држ. савета бр. 17.651/934.) Како улице и јавни тргови служе општем интересу законодавац је специалним одредбама Грађевинског закона створио могућност да се до њиховог отварања дође на много лакши начин него што би то било када би трошкови око тога искључиво падали на терет општине. Тако је у § 56 Грађ. зак. предвиђено, да су власници, који парцелишу своје земљиште, дужни уступити оптнтини бесплатно и неоптеоећено планом пред-

==— Стр. 597 виђено потребно земљиште за јавне саобраћајне и слободне површине (улице, паркове, тргове, кејове и слично). Прописом пак § 124 истог закона предвиђен оје, да општина, за подмирење насталих трошкова око изградње нових и проширење или регулације постојећих улица или тргова, може наложити власницима земљишта која леже уз те улице или тргове, нарочити допринос. По том пропису укупна сума ових доприноса може ићи највише до половине укупних трошкова, према томе, да ли дотична улица односно трг служи више локалним или више опште саобраћајним сврхама. Но ако је власник извесног земљишта већ уступио општини бесплатно земљиште за израду или проширење нових тргова или улица (§ 56) вредност тог земљишта урачунава се у овај допринос. Упоређујући ова два прописа види се да § 56 Грађев. зак. садржи норму о обавези бесплатног уступања земљишта за јавне саобраћајне и слободне површине док § 124 даје овлаштење општини да установи специјални допринос за подмирење трошкова око изградње нових и проширења или регулације постојећих улица. У пракси код примене ових прописа дошло је до спора у томе, да ли обавеза на бесплатно уступање земљишта за улице постоји само у случају када се услед парцелације отварају нове улице тргови или кад се парцелацијом отварају проширују и друге већ постојеће улице. До спора је дошло на овај начин: На молбу н. н. за одобрење да изврши парцелацију свог имања у Кнез Даниловој улици бр. 4 Општина Београдска својим решењем бр. 8631 одобрила му је ову парцелацију имања. Но под условом да, на основу § 56 Грађев. зак., уступи бесплатно београдској општини део који од овог имања по регуч лацији спада под улице, тиме што ће од истог израдити тапије и на општину их без икаквог терета пренети. Но по изјављеној жалби Министарство грађевина својим решењем бр. 11529 од 16 маја 1934 г. поништило је то решење Општине Београдске у погледз ове клаузуле налазећи, да по § 56 Грађев. зак. обавеза власника за бесплатно уступање земљишта постоји само у колико је у питању отварање нових улица, тргова услед парцелације,, а не и кад је у питању отварање и проширење других улица. Овакво гледиште Министарство грађевина образлаже тиме што се отварање нових улица приликом парцелације врше искључиво у интересу сопственика чије ее земљиште парцелише те ту и лежи основ њиховој искључивој обавези на давање земљишта за отварање тих улица, тргова. Међутим, отварање и проширења других улица има више или мање општи саобраћајни карактер те и у изграђивању тих улица морају учествовати путем доприноса до 50% трошкова сви сопственици из тих улица. И како се у овом случају парцелацијом не ствара никаква нова улица то је Министарство стало на гледиште да у том случају нема места примени § 56 Грађев. зак. Према томе да Општина не може захтевати од жалиоца да јој бесплатно уступи земљиште које је потребно да проширење већ постојеће улице. У колико би пак општина нашла, да је потребно да у

УСТУПАЊЕ УЛИЦА,