Opštinske novine

Стр. 380

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

по нашим крајевима доста раширила. Нзу су пренели крсташи. Било је и редљи куге, а није невероватно, иако о томе немамо документованих помена, да су и друге заразне болести по некад заредале, али с обзиром на слабе саобраћајне везе и слабије мешавине бар цивилизацијске болести нису могле бити честе и многобројне. III У варошким насељима у Србији из турског доба остали су разбацани описи, али недовољни да их исцрпније просуђујемо у хигијенском и здравственом погледу. У „Шумадинки" за 1855 год. налазимо саопштеље о путу кроз Србију грофа Вратнслава, по народности Чеха, 1 из 1591. Нзегова кљига прво је објављена на ческом, а доцније 1787 у Лајпцигу и на немачком, О Београду поред осталог пише: „У овој вароши т.ј. у Београду, ииг смо имали ништа знаменито видети. Предели око Београда и брегови врло су лепи, барем много су пријатнији него непрестане унгарске равнице, али је путоваље опасније. Трговина је прилична, и кућа, где трговци држе свој еспап, врло је знаменита. То је једно велико озидано на четири угла зданије, покривено све оловом, а свуда око тог зданија подигнути су сводови, где су смештени еспапи, и свуда, где се год могло, направљени су дућани и напуњени свакојаким стварима и еспапом за продају. Као што се види, од ватре је све то сигурно. У средини тога трговачког зданија има велика дворана (авлија) где има једна лепа чесма с једним великим округлим каменом. На том камену стоји изрезано латински овако: „Риј«сгесИсЗегЈ! е! ђарИза^из риеп*, ба1уи§ еп! Аппо 1539 које значи: ,,ко верује и крсти се, биће спасен. Године 1539." Еећ из овога описа се види да је београдска варош још тада у 16 веку добила изглед турске вароши с покривеном. чаршијом, безистеном. Талијан Канторини пише, да у Нишу 1580 године није било више од 1500 кућа. Ниш тога времена био је у опадању и у главном изглекао као какво село, иако је било доста. развалина из старијег доба. Куће су биле на обе стране Нишаве. Трговину и занате водили су углавном Дубровчани. Од становништва три петине су сачињавали хришћани. Град и утврђења били су у раззалинама. Ове су развалине затекли и Аустријанци, кад с} 1689 освојили Ниш, па су га они оправили. 2 Доцнији путник Едуард Браун, 3 који је по препоруци Краљевског енглеског лекарског друштва 1668 путовао по многим европским земљама, прошао је и наше земље, тада под

1 Путовање кроз Србију 159!, Шумадинка 1885. 2 Сретен Л. Поповић, Путовањз, стр. 338. 3 Стојан Новаковић, Споменик XVIII, стр. 71.

турском влашћу. Посетио је и Београд, па га овако описује: „При доласку моме у Београд прошао сам дуж Дунавског града а затим и поред горњег града, која су оба града здраво пространа, и имају 4 куле. Улице у вароши овој, где се води највећа трговина покривене су даскама, као што се то видети може и по другим трговачким местима у овој земљи, а тако ни од сунца ни од кише не трпе никакве Енезгоде. Такве се улице понајвише састоје из самих дућана који нису велики, и у којима тезга стоји нешто пониже, а трговац седећи на њој продаје своју робу купцу, који стоји напољу, и мало који купац или баш ни један не улази у дућан. Још сам видео овде две простране зграде од камена сазидане, које су налик на берзу или на место, где се трговци састају. Те су зграде утврђене са два реда стубова који стоје један против другога. Али су те зграде тако пуне натучене трговачке робе, да због тога много губе од своје лепоте и сјајности. Даље има овде још два друга пространа безистена или трговачка места где се купити могу најкрасније ствари. Они су саграђени као каква катедрална црква, а изнутра су онакви исти као што је стара" берза у Лондону са галеријама горе. Велики везир је у овој вароши саградио један леп хан Каравансерај, за странце и путнике са једном чесмом у авлији и поред њега једну џамију коју сам и изнутра видио, јер сам прилике имао видети је. Још је велики везир овде основао један метресек или колегију ученика и једнога сам ученика видио који је у зелене хаљине обучен био и на глави имао турбан на четири ћошка а ти су ученици по тој одличности смотрити и тако познати могли. Премда је у многим варошима у овој земљи видити гробља ипак сам у Београду нашао гробља у врло великом броју, јер у овој вароши има врло много народа а још недавно је ту и куга беснила. „Ми смо били на конаку у кући код једног јерменског трговца, који нас је добро угостио, ми смо похађали различите друге трговце, који су себи сазидали лепе куће, међу којима била је особито једна лепа и у њој чесма у авлији и леп амам са собом. Овде нисмо имали оскудације у кафи, шербету и прекрасном вину каквог само околна земља даје. Ови јермени познати су и расејани по свима трговачким местима. И овде у Београду имају своју цркву и као да се са овим људима боље може на крај излазити и поштенији су кад се с њима пазари него чивути и грци." Др. Браун био је у Лесковцу на великом панађуру, а у Прокупљу је отсео код једног дубровачког трговца, у чијој је кући говорио латински с неким католичким попом. 4

4 Драгиша Лапчевић, Наша стара трговина, Бео град 1926 стр. 30.