Opštinske novine

Стр. 522

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

местима у којима их досад није имала. Међутим, било је лица која су се и сама пријављивала, да желе бити Вадругини повереници. Ове године радило је старих и нових повереника 264 (21 маше но прошле годиве) и то у Београду, Вагребу и Панчеву 40 (растурили су 1429 комплета), у дунавсвој бановини 68 (са 898 комплета), дринској 24 (еа 480 комплета), моравској 41 (са 470 комплета), вардарској 23 (са 390 комплеха), врбасвој 9 (са 90 комплета), зетској 20 (са 316 комплета), приморској 5 (са 31 комплетом) и савској 34 (са 389 комплета). Вреди истаћи да Задруга има петорицу повереннка који раде непрекидно од осниваша Задруге до данас. Најагилнији пов!0(реник) је пуковник г. Јеремија Станојевић из Београда, који је растурио ове године 330 комплета новог кола, 82 момплета старих кола и 327 примерака осталих издан>а. У дискусији, која је поведена по извештају Управе о оваквом Задругином овогодишњем раду и стању, узела еу учешћа г. г. Драгољуб Илић, професор, Момир Вељвовић, професор, Богомир А. Богић, адвокат, и др. Милош Московљевић, професор. По г. Вељковићу

Задруга треба да издаје актуелна, снажна дела, која расправљају питања савременог живота, и да таво, по могућству, паралише, утицај других литература, које проповедају једну идеологију неусклађену са на1ни;м животом. Г. др. Московљевић истиче да је слаб и узак избор превода из страних књижевности и предлаже да Управа обрати нарочиту пажњу словенској књижевности, тако да не буде ни једног кола које неће имати бар једну књигу из словенских књижевности. Пошто су извештаји Управног и Надзорног одбора усвојени, прешло се на распраћљање питања повећања процента повереницима. Преовладало је мишљење да то питање треба оставити Управи да га она сама реши. На крају извршен је избор чланова Управе, који, по Правилима, иступају крајем ове године. Једногласно су изабрани исти чланови и то у Управни одбор г. г. Јаша Продановић, Живко Милићевић и г-ђа Десанка Максимовић и у Н ' а Д 3, °Р ни одбор г. Бранислав Тодоровић.

Међуклупски сасганак Пен-клубова Београда, Загреба и Љубљане

20 маја ове године одржан је међуклупски састанак Пен-клубова Београда, Загреба и Љубљане, коме еу, поред делегата Пен-клубова из Загреба и Љубљане, присусуствовали ови делегати Пен-клуба из Београда: г. г. Светислав Петровић, потпретседник, др. Владета Пооовић и Миодраг М. Пешић, секретари, Франо Алфиревић, Милош Ђурић, Хамза Хумо и Момир Вељковић. Пошто су секретари београдског, загребачког и љубљанског клуба поднели реферате о делатности појединих клубова у прошлој години, г. Јосип Хорват, члан загребачког Пен-клуба, прочитао је свој реферат о књижевности у нашем животу. По г. Хорвату брига за књижевност и књигу код нас је ооетно попустила. Позвани фактори не поклањају никакву пажњу књижевности, а јавност не мари за књижевна стремљења и стварања. Изневши неколико примера из живота наших књижевника који еу завршили свој живот у беди, г. Хорват закључује, да код нас књижевник етиче признање тек после смрти. Напослетку, за разлику, како се поступа према другим гранама уметности, г. Хорават наводи старање надлежних о позор|ишту, о ликовној уметности, па чак и о спорту. На основу реферата г. Хорвата израђена је ова резолуција, коју су усвојили београдски, загребачки и љубљански Пен-клубови: „Пен-клубови у Београду, Љубљани и Загребу, сакупљени на међуклупском састанку 20 маја 1936 го-

дине, поигто су проучили положај књижевности у нашем јавном животу налазе да је тај положај врло тежак, нарочито због немара колико јавности толико и надлежних државних и самоуправних органа. Зато Пен-клубови захтевају: 1) да се с тим немаром прекине па да држава и самоуправна тела у границама свог делокруга и по својој дужности подупру књижевност у сразмери с важношћу коју књижевност има у народном животу; 2) да држава и самоуправна тела осигурају у свом буџету довољна средства за подунирање књижевности; 3) да се обрати пажња подизању народног библиотекарства и да се у ту сврху донесе закон о библиотекама које ће обезбедити средства за редован живот и напредак библиотека; 4) да ое сталним годишњим наградама државе,. самоуправних тела и других установа да потстрек књижевном стварању". Исто тако усвојена је и ова резолуција о слободном уметничком стварању: „Пен-клубови у Београду, Љубљани и Загребу, сакупљени на међународном састанку 20 маја 1936, констатују да је слобода књижевног стварања нужни елеменат књижевне делатности. Зато у складу и према поново донеоеним резолуцијама међународног конгреса Пен-клуба траже да се и код нас обезбеди слобода уметничког књижевног стварања".

Скуншгина и слава Нлуба независних књшкевника

У кавани „Велики Грантовац" 16 маја увече одржана је годишња скупштина Клуба независних књижевника. Из извештаја претседника, благајника и књижничара види се да је рад Клуба у овој години био активан: чланови су сваког четвртка у просторијама Клуба читали своје радове, који су често били повод одмерене критике и занимљиве дискусије. Број у-

чесника на овим вечерима био је знатан. Клуб је одржао и неколико другарских састанака. Међутим финансијски разлози спречавали су да се изведе која већа јавна манифестација. Клупска готовина износи 42000 динара. На крају изабрана је нова управа у овом саставу: претоедник г. Милосав Јелић; потпретседник