Opštinske novine

Стр. 542

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сност њихових породица, стварају у исто време психозу о неједиакости пред законом и то може да има недогледних последица по сам развој и просперитет наших општина. Зато Скупштина пледир-а, да се у интересу смирив,ан>а духова и социјалне правде, положај свих досадашњих општинских и градских службенина на тзв. помоћним службеничким местима!, регулише Законима и да им се обезбеди положај у служби, пензијске принадлежности и друго исто онако као што је то учињено оа службеницима на главним службеничким местима. Принадлежности општинскИх службеника регулисане су на један начин који не може да издржи критику. По Уредби о општинским службеницима принадлежности су одређене према броју етановника општина и ако су сви услови, и економски и социјални општинских службеника потпуно исти на целој територији бановине. Могло је да буде речи о броју службеничких места према броју становника општина. У колико је у једној општини мање становника у толико су и мањи послови, те је и мањи број службеника. Разлика у платама односно личним издатцима једне општине треба да буде у броју службеничких места, а никако у плати према броју становништва, јер су дужност и обавезе општинских службеника и према општини и према држави исте без обзира на број становништва, те и њихова права на принадлежности треба да буду једнака по принципу који је спроведен у Закону о чиновницима и осталим службеницима грађанског реда. Скупштина је нарочито сагласна у томе, да је положај градских општинских службеника као и њихова стечена права дугогодишњим службовањем у градској и општинској елужби, сада веома актуелан услед овлашћења у Финансијском закону за 1936/37 годину, које омогућава садашњим градским већима доношење статута и уређења положаја градских службеника. То питање колико је актуелно толико је и важно, нарочито због тога, што „реакционари прописи Закона о градским општинама" како је изјавио сам господин Министар унутрашњих послова, дају могућност ревидирања стечених права градских елужбеника на њихову штету, без обзира на њихов дугогодишњи савестан рад и стечене способности на пракси|, а у вези са тим и могућност надзорним властима за отпуштење без дисциплинског суда. Скупштина налази, служећи се етеченим искуством приликом прелазног стања општинских службеника у 1 Вардарској бановини, да је свако ограничење стечених права градских службеника и њихово уклањање из службе или нерегулисавање њиховог положаја због немања довољних школских квалификација у циљу замене са квалификованим особљем, врло штетно по опцттинске интересе. Скокови овакве врсте, поред тога што чине велику неправду затеченим службеницима, створиће и хаотично стање у пословању услед недостатка континуитета у раду. Стварати такво стање^

да би ое упослили школованији људи, а избацити на ■улицу хиљаде старијих, затечених службеника, оптерећених породицама, социјално је несхватљиво. Такав поступак ствара масовне узбуне и од, до јуче исправних, службеника прави један кадар незадовољника који ће бити готов да у сваком моменту учини најгоре. Скупштина, са индигнацијом, одбија свака безумна и провокаторска потурања антидржавности сталежу општинских службеника и налази, да она чине врло рђаву услугу општој ствари. Општински службеници, који су, кад је требало, и са пушком у руци бранили ову земљу од разних насртаја, нису и не могу бити антидржавни. Злонамерна потуран>а овакве врсте меродавни треба најхитније у корену да сасеку и ставе самоуправним службеницима до знања, да они цене њихов конструктивни и напоран рад за опште добро и народа и државе. Свако другојаче поступање поколебало би њихову веру у правду и правичност и створило уверење да не уживају заштиту овоЛемаљских закона. У самој резолуцији по овим истакнутим питањима, Скупштина општинских и градских службеника Јужне Србије тражи: 1) Да се Законом, односно изменама које би имале да уследе, у Замону о општинама и Закону о градским општинама, општински службеници не деле на главна и помоћна службеничка места, него да буде заступљен принцип једнакости и правичности, какав је онај у Закону о градским чиновницима и осталим службеницима грађанског реда. 2) Да ое умоли Господин Министар унутрашњих послова, да се принадлежности општинских службеника регулишу на начин изложен у образложењу ове резолуције, по принципу који је спроведен код државних службеника. 3) Да ое положај градских службеника уреди на начин како су Савез градова и Савез градских и општинских службеника Краљевине Југославије предложили и да се прописи Закона о градским општивама, који говоре о могућности уклањања из службе градских службеника и прописи који говоре о могућности дираша у стечена права, ставе ван снаге (§§ 159 и 160). 4) Да ое у интересу стишавања револта код градских службеника у Вардарској бановини пројекти статута о градским службеницима, уколико они садрже неправичне одредбе и задиру у њихова стечена права, преиначе у смислу истакнутих начела и тиме онемогући одузимање егзистенције великог броја заслужних, а при том и способних градских службеника. 5) Да се умоли Краљевска владЈа, а посебно Господин Министар Унутрашњих послова да настану, да се одбаци реакЦионарни предлог 80 Народних посланика за допуну § 85 Занова о општинама и на тај начин смире духови код општинских службеника целе наше земље.