Opštinske novine

17

Комуналне вести и белешће

САВЕЗ ГРАДОВА 0 НОВИМ СТАТУТИМА ГРАДСКИХ ОПШТИНА Управа Савеза градова Краљевине Југославије упутила ',је поводом израде нових градских статута овај распис-препоруку свима градским општинама: Свима члановима Савеза градова Краљевине Југославије. По § 148 Закона о градским општинама дужна су нова (тј. изабрана) градска већа у року од годину дана (рачунајући од увођен>а у дужност) донети статуте и уредбе, о организацији и провести нову организаЦију. Како још нису извршгни избори градских већа по новом Заиону, нису могли бити донесени ни статути и уредбе о организацјији у смислу цитиране законске одредбе. Међутим, Фивансијски закон за 1936/37 годину, у т. 10 § 51, овлашћује и садашља градска већа да могу доносити поменуте статуте и уредбе о органиаацији, у колико је потребно да се организација службе у градовима саобрази прописима Закона о градским општинама. То значи да ће се овлашћењем из т. 10 § 51 Финансијског закона за 1936/37 годину послужити само они градови који сматрају за потребно да већ сада, тј. пре избора нових градских већа, проведу нову организацију. Градови насупрот који не осећају такву потребу, варочито они који су већ раније имали добро организовану градску управу, моћиће доношење статута и уредаба о организацији оставити овим градским већима. Ову солуцију препоручује Савез градова свим градовима где локалке прилике не изазивају баш немивовну потребу да се нова организација већ сада проведе, јер је то посао не само начелне и врло важне, него и трајне природе, па су свакако у првом реду нова градска већа звана да га изврше. Препоручујсмо то нарочито с обзиром на околност што је и онако са меродавног места стављена у изглед општа ревизија Закона о градским општинама, која би ое имала у најскорије време извршити. Статути и уредбе о којима је реч у § 148 З.Г.О. предвиђени су у § 22, 69 (72), 81 став 4, 85, 86, 87, 95, 100 (102, 103) и 127 истог закона, али градска већа која се мисле послужити овлашћењем из § 51 Финансијског закона за 1936/37 годину ве морају св^е те статуте и уредбе довети заједно, већ могу према локалној потреби, један део тога рада оставити за касније време, односно за нова градска већа. Како је Савез градова већ раније обећао своју сарадњу вод доношења градских статута и уредаба, односво израду угледних статута и уредби, част му је, умолити оне градове који ое мисле послужити овлашћеи<ем из § 51 Финансијског закона за 1935/36 годину, И који рефлектирају на нашу помоћ и сарадњу, да нас

известе које од статута и уредаба предвиђених у Закону о градским општинама намеравају већ сада донети, како би смо им могли на време послужити својим саветима и упутствима. Бр. 104—Е. I. — 1936 год. Загреб. Главни секретар, др. Емин Богдановић, с. р. Претседник Савеза градова, Р. Ербер, с. р. СКУПШТИНА ГРАДСКИХ И ОПШТИНСКИХ СЛУЖБЕНИКА ЈУЖНЕ СРБИЈЕ Скупшјтина чиновника и службеника градских,, варошких и оеоских општина у Вардарекој бавовини одржана је 31 маја т. г. у Скопљу. И по броју учесника, и по стручности подветих реферата, и по озбиљности дискусије — ова скупштина најлепше је манифестовала пораст нивоа квалитета општинског чиновништва Србије и Јужне Србије. Скупштином је претоедавао инж. Младен Младеновић, а делегат земаљског Савеза свих организација био је г. Иван Рукавина из Карловца. Пословни исцрпни извештај подвео је г. Андра Ђорђевић. По саслушању свих реферата, донете су многе резолуције. Ми ћемо се као комувалав часопис задржати на резолуцији о закону о градским општинама и закону о општинама, као и платним принадлежностима општинских службеника: Скупштина Удружења општинских службеника општина и градова Вардареке бановине, пошто је свестрано испитала :и проучила положај општинских и градских службеника после ступања на снагу Закона о општинама, Заиона о градским општинама, Уредбе о општинским и градским службеницима и Статута једнодушно је констатовала, да је положај општинских и градских службеника неједнако и неправично третиран. Од 3500 општинских и градских службеника у Вардарској бановини обезбеђгно је на главним службеничким местима само њих 800, док је 2700 остало потпуно нерегулиоано у сваком погледу. Не може се претпоставити да је тенденција закона била, да се читаве главе у н«ему обрађују за регулисање положаја само 23°/о општинских и градских службеника, а да остале 77 о/о остави ва милост судбини и тиме доведе у питање правилно и нормално функционисање општинске службе. Сви општински и градеки службеници, како они на главним тако и они на помоћним службеничким местима, имају подједнаке одговорности пред заноном за сав службени рад, те је потребно да имају и подједнака права. Класирање службеника на главва и помоћна службеничка места, са правом и без права на пензију, на сталне и весталне, са осигуравом и неосигураном егзистенцијом је колико несоцијално, толико и опасно. Оправдана везадовољства већег дела (77°/о) веобезбеђених општинских службеника, тешка неизве-