Opštinske novine

Стр. 946

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

своје мајке која му је била дала функцију „сувладара". У првом је реду био затворио многе манастирске цркве. Цео тадашњи Праг имао је нешто преко 75.000 становника, дакле број становника данашњег Сарајева. Оскудевао је у великим трговима. У Новом месту постојала су два већа трга — Сточни трг и Кошски трг. И један и други били су, вели наш хроничар, „неравни и до зла Бога лоше калдрмисани". Најугледнији трг у целом Прагу биле су још увек историјске Староместске намјести. У нашем извору се одушевљено говори о дивном изгледу који је пружао град са околних висова: „. . . Пуцао је видик на недогледно море кућа, из кога су се, као бродски јарболи, дизали безбројни црквени торњеви. Кад гледате овај огроман град, не бисте рекли да је могуће да он нема много више од сто хиљада житеља". „Кад зађете у периферијске улице, међутим, наставља мало даље, мислите да сте у неком селу. Али изглед се брзо мења, у колико се више приближујете средишњим деловима Прага. „Највећа живост влада око Карловог моста. На њему у свако доба дана има пуно пролазника. Исто тако су и скеле увек пуне публике. У крајевима око моета окупило се све што се у Прагу бави трговином и занатима... У тим крајевима је стога увек врло тешко наћи празан стан. Може се рећи да куће у крајевима око моста одбацују бар двоструко већу ренту него оне у осталим квартовима". Веома нам симпатично звуче речи хроничара о природним лепотама прашке околине. Треба имати на

уму да је у оно време, крајем XVIII столећа и у земљама старе и непрекидне културе било још врло мало разумевања за појмове које данас означујемо скупним изразом „туризам". У времену кад је Гете објавио свој чувени „Путопис из Италије" било је у Средшој и Западној Европи и међу интелигенцијом врло мало људи који би пристали да се успну на неку високу планину ради лепог изгледа. Извор којим се служимо, а који носи наслов „Расматрања једног путника о Прагу" нарочито се гопло описују чари острва на Влтави, — Стрелеч код острова (Стрељачког острва) и Малих Бенатки (Мале Венеције): „ . . . Долазите из бучног града, у коме не можете видети баш ничег сеоског, па се одједном нађете у дражесном сеоском пејзажу, да бисте рекли да сте бар педесет миља удаљени од града . . . На једном од тих острва подигнуто је лепо мало купатило, у коме се под кровом за само 6 крајцара можете окупати у чистој речној води . . . На другом острву налазе се стрелиште и Стрељачки дом који је сав искићен стрељачким трофејима својих чланова . . . На завршетку наилазе и кратка политичко-историјска расматрања о Чесима. Ту наилазимо и реченицу која би могла да важи за све славенске народе онога доба: „ . . . Да се Чеси нису међусобно сатрли у верским борбама, пос.тали би несавладљива нација". М. Озеровић.

Школске општине у градовима Пословна управа Савеза градова упутила је свими градовима — члановима Савеза градова Краљевине Југославије, следећи упитник по питању једнообразне организације школских општина у нашим градовима.

„Покренуто је питање једнообразне организације и пословања школских општина у градовима, у смислу одредаба Закона о народним школама од 5 XII 1929 год. По том Закону школска општиина је самостално имовинскоправно лице, са засебном имовином, у коју спадају у првом реду све школске зграде и целокупно непокретно школско имање (§ 37). На све непокретно имање мора се школска општина убаштинити, тј. такво имање мора бити у земљишним књигама укњижено на име школске општине, односно школска општиина мора добити на своје име потврђену судску тагшју. Школском имовином (непокретном и покретном) управља месни школски одбор (§ 131). Школска општина дужна је градити и одржавати школске зграде (§ 23 и 30) на свом земљишту, које јој даје управна опшгина (§ 22) Школска општина набавља за школу намештај и учила (т. 2 § 23) и огрев (т. 3 § 23) и подмирује све стварне потребе око издржавања школа) т. 7 § 23) итд. Свака школска општина мора имати свој буџет (§ 25), кога саставља школски одбор (т. 2 § 127) и који је само формално саставни део буџета управне општине (града). Школска општина мора имати своју засебну школску благајну (§ 41), под надзором школског одбора (т. 3 § 127), која има

крајем сваког месеца добити од управне општине наЈмање једну дванаестину од одобреног буџета (§ 130). Новац школске благајне мора се засебно улагати (ст. 4 § 129). Орган школске општине није општински одбор (градско веће), него засебни школски одбор (§§ 123 и сл.). Претседник школског одбора у градовима је претседник градске општине (§ 125), он претставља (са пословођом) званично школски одбор (§ 128), он је за благајну школског одбора наредбодавац, и сваки докуменат о примању и издавању нозца мора оверити претседник и благајник, први као наредбодавац, а други као изврши\ац (ст. 1 и 3 § 129). Напокон школски одбор изриче казне због неоправданог изостајања од школе (§ 61). Из свега овога јасно произилази да су управна (градска) општина и школска општина две самосталне и међусобно одељене имовинскоправне и управне јединице, и да се према томе управа имовине школске општине и њено новчано пословање морају водити одвојено од управе имовине градске општине и њеног новчаног пословања (у засебном књиговодству), а претседник градске општине да не врши као такав односне радове у школској општини, него у нарочитој функцији претседника школског одбора.