Opštinske novine

3*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 847

ва није у томе што су први општински — оригинерно, а други изведени. Не. Обе врсте послова даје у надлежност општини држава; а разлика јз само у томе, што је код послова сопственог делокру:а општина с^мосталнија, а код пренесеног делокруга мање самостална, чак потпуно овисна од државне централне управе. Одлика је самоуправе још да су њени органи независни од централне власти, да у границама дате надлежности самосгално делују. Али како и централна управа мора у свом деловању да се креће сгално у границама закона, то важи и за самоуправу; а порзд тот решавање питања локалне природе може да буде од великог ингереса за др.кавну политику и општи интерес. С тога самозталносг самоуправе не може да буде апсолугна, не о се државној централној власти признаје право надзора — конгроле — над ра^ом самоуправа. Контрола централне власги над самоуправама у сваком режиму ад.иинистративне децентрализације, односно режиму самоуправе — јесте коректив независности лохалних јгд шица у таквој организацији. Контрола цгнтралне власти над општинама нијз исго ш^о и однос вишег органа државне управе прзма нижем није хијерариски однос. Нижи ор ан управе, наиме, стоји у хИјерархи^скзј погчињеносги према вишем — што с једнз странз зна-ш да се нижи орган управе мора придржавати упутства вишега органа|, а нз само закона, — а с друге стране из те хијерархијске потчињености произлази да виши орган, у свако доЗ& и у свима стварима, може одлуку нижег изменити и место одлуке нижег органа ставити сзоју одлуку. А код надзора — контроле — ценгралне власти над локалном општинском самоуправом — централна власт има право и дужност, по правилу, јздино да води рачуна о законитости рада општине и то у позитивном и негативном погледу: да општина не би урадила нешто противно закону, односно да не би пропустила урадити оно што јој закон нарзђује. Надзорна власт само одобрава или нео оГрава одлуке општини, а не може да их мења; по правилу не може ни да место њихове ставља своје одлуке. И кад централна власт овде донесе некада једну одлуку место општине, то она ради у циљу извршења закона и у име закона, а не по својој дискрецији. Треба истаћи, да се оваква контрола надзор — централне власти над општином не врши у пословима т. зв. пренесеног делзкруга, него у оваквим пословима органи општине стоје у хијерархијској потчињености према органима централне власти, јер се у пословима пренесеног делокруга општина не појављује као локална самоуправа и њени службеници ове послове раде само место државних службеника.

* У разним државама разни су ступњеви јачине контроле централне власти над општинама. Ту би се могла, по нашем мишљењу, разликовати три типа: два крајња, англо-саксонски и немажи, и по средини стоји — француски.* Англо-саксонски тип карактерише се тиме што ценгрална власт може да само цени законитост општинских одлука и у случаЈу да је општина изашла из граница закона централна власт има само судски пут за понишгај тих одлукд, а нз може сама дирекгно да ништи — чак ни незаконите одлуке општине. Једино код извесних послова мо.ке ценгрална власт, код озо.а типа, да посрздно утиче на одлуке општине на тај на шн, ш.о ће јој ускрагити додељене суовелције шго ће у извесном случаЈу да оЗустави своју финансијску помоћ општини. За овај јз сисгзм још карактеристично то, што овдз пос.ојл т. зз. слстем специјалних уступака опшгини на оснозу закона. У Не.ма кој, као и у осталим земљама европског континента, усзоЈ *зн је у погледу надлежности општине сис^ем подзлења сплтих права; што значи да самоуправни послови општине нису лимитагивно по5роЈ'ани, него на генералан начин дати. А што се тиче надззра централне власти над радом општина, он је чисто административни: централна власт може директно својом одлуком да поништи незаконите па чак и нецелисхсдне одлуке општине; може код буџета општине сзој"ом одлуком заменити општинску одхуку,, а у извесним случајевима, премда не честим, може чак и да дође до смењивања општинских органа од стране централне власти. На супрот озоме, овако јаком праву надззра централне власти над општином — у Нема 1кој, не стоји право општина да могу у свакзм случају водити административни спор против одлука цзнтралне власти, коЈ *е ова доноси у вршењу надзора над њом. Ово празо општине имају само изузетно (у случају службеног уписа у буџет и у случаЈ - у смењивања), пошто је у немачком административном судству усвојзн систем назрајања а не систем генералне клаузуле. С тога је заштита општине од прекорачења власти од стране централне власти доста малена, па Ј 'е је и овај немачки систем, строго узев, врло избледели тип самоуправе. Француски тип је врло близак немачком: систем подељења општих права, ништење, односно заустављање одлука општинских од стране централне власти и остало. Разлика је у томе, по нашем мишљењу врло карактеристична и важна разлик:а, што у Француској општина има много већу заштиту од прекорачења власти од стране цен-

*) Опширније о овоие в. цит. чланак проф. Д-р Ј. Стојановића .