Opštinske novine

Стр. 848

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

тралнв управе при вршењу надзора, јер ј « у француском административном судству усвојен систем генералне клаузуле па општине по правилу имају права вођзња спора код Државног савета против свих одлука централне власти које ова доноси вршећи надзор над општинама. Б. Наш систем надзора над општинама I Кад кажемо наш систем, не мислимо на неки оригинални југослозенски систем, на неку специјалну нашу творевину у овој ооласти права. Не. Ни у једној обласги права ми нисмо оригинални, па ни оздз. Него, под нашим југословенским системом мислимо на онај систем који је усво.ен у нашем позитивном праву. Јединствени југссловенски систем стго ен је доношењем два упоредна закона: о општинама од 24-111-1933 год. (З.О.) 1 и о градским општинама од 22-VII-1934 год. (З.О.Г.) 2 . Пре доношења озих закона постојало је у погледу законодавства о општинама право шаренило, — било је више правних подручја, као и у многим другим областима права. Оба поменута закона карактеришу општину, односно град, као самоуправно тело и правно лице по јазном и приватном праву (§ 1 З.О. и З.Г.О.). Шго значи: локалним тзриторијалним јгдиницама — градовима, варошицама и другим насељима дато је, да извесним пословима, који су за њих од наро штог ужег интереса, преко својих органа управљају са правом заповедања и са могућношћу да сами имају и преносе имовину. И да би се спровео овај принцип — одређено је, ко е органе општине имају и на који ће начин до њих доћи (§§ 25-7б 3.0. и §§ 21-87 З.Г.О.). Одлучујући орган код градских општина зове се градско веће. Број градских велника варира према броју становништва, али се сви чланови већа не бирају него само претседник и две трећине и то општим, једнаким, јавним гласањем, по листама. Преосталу једну трећину поставља бан, а за градзве Београд и Панчево — Минисгар унутрашњих послоза, из реда лица посвећених у комунална питања. Градске општине имају само један извршан орган — претседника — а то с оЗзиром на околност да ,,у граду тежиште егзекутиге прелази на апарат стручно образованих чиновника", 3 услед компликованих и замашнијих послова. Одлучујући орган код општина је општински одбор, који се цео бира на начин као и 2/3 градског већа. Извршни орган је општинска управа, која се састоји од прегседника и 2—5 одборника.

') Сд. нов. од 15-1У 1933, ступио на снагу 14-VI 1933. 2 ) Сл. нов. од 25-1У 1934, ступио на снагу 23-1Х 1934. 3 ) Из образдожеља предлога закона.

Законима јз обележен и делокруг општина — градова — (§§ 76—80 3.0. и §§ 83—93 3. Г.О.) — самоуправни н пренесени, а поред тога је и одређена надлежност органа општике града. Самоуправни делокруг општина — градова одређен је најпре генералном клаузулом, а поред тога су нарочито означени извесни послови, које општине — градови морају обављати. Пренесени делокруг градских општина далеко је већи него оних других, јер је градовима поверен известан нарочито наведен број послова опште управне власти првог сгепена. II Циљ, обим и средства надзора централне власти над самоуправним власгима оЗележен је самим државним уставом од 3-1Х-1931 г. Према чл. 92 Устава, државна централна власт стара се да самоуправне власти врше сзоје законске дужности у одређеним границама и да не повреде који општи државни интерес. А по ст. 1 чл. 93 Устава, бан односно законом одређени државни орган — имају право оЗуставити СЕа решења бановинских и општинских самоуправних органа, ако су оза прогивна уставу, закону или уредЗама; прзтив оваквлх одлука централне власти ус.ав д је самоуправним јединицама право жалбе на Државни сазег. Одредбом ст. 2 чл. 93 Устаза предвиђена је могућност оЗустављања и оних решења и изјава самоуправних органа која су штетна по опште држазне интересе; озде је општини дато право само хијзрархијског призива жалбе на Министра унутрашњих послова. Закони о олштинама и градским општинама донети су у извршењу устава и то његове одредбе ст. 3 чл. 93 по којој организација општинских управа и делокруг њихозог рада уређује се посебним законом — мо начелу самоуправе; а ст. 4 истог члана устава дзо ]е овлашћење да се поједине градске огпнтине могу законом уредити и на другој основи. Дали смо горе, у кратким потезима, организацију општина, у колико је то погребно било да би се што боље разумео систем надзора. А сад да видимо, како изгледа, по наведеним законима — сам надзор. Надзор је ограничење самоуправе, а његове мере и сретства према томе изузетци, те је потребно овде нагласити да све одредбе о надзору треба уже тумачити. . а) Како државна управа долави до сазнања о пословима и раду наших општинских самоуправа Да би се омогућило надзорној власти да дозна шта и како општина ради — општина је дужна: 1) трпети присуство непосредне надзорне власти на седницама општинског одбора односно градског већа; 2) дозволити преглед од стране надЗорне власти рада општинских органа и службеника и давати тражено