Opštinske novine

9*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Срт. 895

нахођењу треба калдрмисати и да нарочито означи које од њих треба првенствено калдрмисати, којим редом и због чега. У мају месецу 1888 год. тражило је Мин. Просвете и црквених послова од београдске општине: да му оза уступи потребно земљиште за уређење угледног врта (баште) београдске учитељске школе. У ЈУ Н У 1888 год. ноднео сам образложен предлог о томе: на који начин треба вршити крпљеше београдске калдрме (види стр. стр. 155 и 161 „Новина београдске општине" од 1888 год.) У истоме месецу одржана је ванредна седница Одбора београдске општине, на којој ј е први пут претресано питање о грађењу нозог водовода и канализације. На одборским седницама одргваним у јуну месецу, прочитани су извештаји: 1. Комисије,, која је проучавала питаше нивелације Београда. Ову комисију сачишавали су: претседник Милан Ј. Андоновић проф. Вел. школе; чланози: Миша Марковић начелник Дирек. држаз. жељез.; Кост-а Д. Главинић проф. Вел. школе; Гргур Миленковић, инжи1ћер Управе града Београда и Милош Р. Дамњановић, начал. министар. грађевина (унук Мише Анастасијевића ,,Мајор Мише" народног добротвора). 2. Комисије, којој је било стављено у задатак да проучи питаше грађења нозог воеог водовода, Чланови ове комисије били су: МилилиЕОЈе Јосипозић, проф. Вел. школе; Никола И. Стаменкозић, проф. Вел. школе, Косте Д. Главинић, проф. Вел. школе; Светозар Зорић машинс. инжињер; Д-р Лаза Начу, шеф. општин. лекара: Др Марко Т. Леко, држав. хемичар, и Анта Алексић, инжињерски официр у пензији. На одборској седници, одржаној у 2-гој половини фебруара 1889 год. прочиган је реферат „Сталиог техн. одбора за изград^у нозог београд. водовода, о уговору за израду потребних планова за тај водовод, закљученом са О. Смеркер-ом, инжињером из Манхајма. (Чланози ове комисије биле су оне исте личности, чија се имена находе горе под 2. с том изменом, цЛо је оза комисија имала и свога претседника у лицу Миливоја Јосимовића. (Види Београд. општии. новине од 1889 год. стр. стр. 41—44.). У одборској седници, одржаној нри крају фебруара 1889 год. иоднела је свој извештај: „Општинска комисија за утврђиване грађевинске линије, — рејона Београда. Чланози ове комисије били су: Коста Д. Главинић проф. Вел. школе; Марко Велизарић проф. гимназије; Јоз. Смедеревац инжињер; Јован Чех инжињер; Стеван Чађевић, инжињер; и Гргур РЛиленкозић ипжињер града Београда. (Види „Београд. ошит. новине" од 1889 године стр. 58.). У „Дневном листу", у јануару 188 9год. штампан је један напис „о општинским радовима" са нотписом „ Гомазеос", у коме је писац, поред осталога, рекао и то: „да је вода луксуз." На одборској седници, одржаној 24 марта 1889 год. приликом дискусије о тако названнм „великим општинским радовима'' рекао сам, између осталога и ово: „Још пре 7 марта тражио сам: да се изабере, нарочига комисија која ће се старати да се благовремено израде иотребни планози за школске зграде, г.а погоме није досада још ништа урађено."

22 марта 1889 год. под № 1394 потврђен је код кварта Варошког уговор закључен између Београд. општине и инжињера Оскара Смракера о изради планова, предмера и предрачуна за нози београдски водовод, са подземном водом у Макишу. На седници одборској од 4. маја 1889 изнетен је пред општин. одбор пројект буџета за 1890 годину у коме је, Суд општин. поред осталога, предложио за одржавање свих паркова н засада динара 3000 (три хиљаде) а буџетска одбор. комисија, тражила је да се тај издатак сведе на 1500 (хиљаду и пет стотина дин.). После говора писца ових редака, у коме је до:сазивао да је и сума од 3009 дин. врло мала за озбиљан рад на томе пољу, примљен јс предлог Општ. суда. На састанку општин. одбора од 21. септембра 1889 год. отпочет је претрес предлога „о зајму за извођење великих општинских радова." У месецу септембру 1889 год. довршен је нацрт „Грађев. закона за град Београд". 8 октобра 1889 године, одржата је нарочита одборска седница којој су присуствовали и грађани, неодборници, ради саопштења „извешајта финанцијског одбора" о зајму који се ила закључити за извођење „великих општип. радова": 1. Новога водовода; 2 Варошке канализације; 3 Школских зграда; 4 Измештања варошке кланице 5 Зграде за варошки суд; 6 нтропоа; 7 Кеа; 8 Осветлења; 9 Модерног калдрмисања; 10 Извршења најпотребније регулације улица; 11 Нивелисање улица. За све, горе побројане радове, предложено је да се закључи зајам у износу од дванајест (12) милиона динара. Догле нечувена, за Београђане, величина општин. задужења. Те године износио је целокупан дуг Београд. општине — код Управе ^кждова — 400.000 (четири стотине хиљада) дин. на који је плаћано на име интереса и камате, годишње по 28.000 дин.* 30 децембра 1889 године, на одборској седници одржаног тога вечера, положили су заклегву изборни претседник почив. Никола Пашић и кметови. У 1-вом бр. „Београд. општ. новина" од 1 јануара 1890 год. штампан је један напис под наслозом „Обележавање улица" са шифром ,,Р'' место потгшса, у коме се, поред осталога каже и ово: 1 „Обележавање улица именима има више добрих страна кад се имена бирају са пуно смиела, и такво обележавање је за наше прилике најподесније; 2 „Имена улица су „галерија слика наше пажње и оважавања оних који за нас имају заслуга". 3 „По начелу: „више очију више и виде" било би добро да се извештај одбора за крштавање улица" преда јазности да би сваки когод жели, могао рећи шта о томе мисли." 7 јануара 1890 год. на поновном збору изабрано је нових 32 одборника и 16 заменика.

') Према дана-.тоој зреднозти новца Си о би: дуг: 4,000.000 а ануитет: 28.0.00 дин.