Opštinske novine

Прилози за историју Београда

Српска жена прошлог века као супруга

1 - ЖЕНА ПАТРИЈАРХААНОГ ДОБА У овај период врекјена долазе жене из времена Карађорђева и Милошеве Србије. То је још патријархално доба. Муж је глава, највећи ауторитет, највиша власт. Његова је реч прва и одлучујућа. Цела породица њега безусловно слуша. Његова је воља па често и његова ћуд — закон. Муж је могао да буде а често је и био деспота, тиранин. Човек је! И то је било довољно, У то доба, породични принципи а нарочито однос жене према мужу, подударали су се са принципима турских господара. И код нас као и код њих, жена је имала потчињен и нижи положај. Сваки мушкарац још од самог рођења сматрао се да је виши од женскиња и да су му оне потчињене. То се огледало и у спољним знацима и у опхођењу. Жене љубе мушкарце у руку па ма тај мушкарац био и дечко, перу им ноге, поливају при умивању — све знаци потчињености. Пристојност је захтевала да и старије жене стоје пред мушкарцем. Али, одмах ваља рећи, да, и ако су горњи принципи важили ,,де јуре", они се безусловно нису примењивали ,,де факто". Положај српске жене тога доба истина да је био зависан и потчињен као и код Турака, али је у положају једне турске и једне српске жене постој'ала једна знатна разлика Турска жена сматрана је у првоме реду као једна ствар задовољства и уживања, за човека и мужа; српска жена пак, у првоме реду, сматрана је као мајка, на којој лежи сав терет породице и као домаћица, на којој лежи сав терет куће. Стога је српска жена уживала већи углед и веће поштовање и код мужа и код мушке околине, но што је уживала турска жена. Турска жена уживала је углед и поштовање само као мајка. Као жена не. Знамо да су чак и 'султани имали нарочити пијјетесг наспрам мајке, тако да ниједан султан-син нигда није одбијо ни једну молбу или жељу султаније-мајке. Код Турака, жена тек као мајка долази до речи. Код нас пак, и жена као супруга имала је реч, реч често пресуђујућу. Према свему овоме, српска жена тих времена, није толико осећала своју потчињеност, која се састојала најчешће само у формалностима и коју је потчињеност шта више врло) често мудра, агилна и енергична жена замењивала чак супериорношћу. Истина да је било овде онде и мужева у правом смислу речи тирана, који су, своје жене тиранисали и мучили, али је српска же-

на све то подносила и трпела, у већини случајева и прикривала. У то доба за развод брака није се знало. ,,Распуштеница" то је било једно најпогрдније име, чак јаче но што је данас име блудница. Свака жена тога доба, радије би умрла и радије трпела још дваред веће тираније од свога мужа, но што би пристала да се назове „распуштеницом". Српска жена тога доба мучно да би се икад решила да изиђе пред конзисторију. Ја сумњам да је у та прва времена та духовна институција и постојала. У оним најгорим случајевима, кад жена више није могла да издржи злоставу свога мужа, она је тада излазила пред „патријархални Конзисторијум" онога доба, обратила се комшијама, а добре комшије су тада интервенисале и колико се дало комшију — тирана, кога су осуђивали укротили и уразумили. Дакле, жена тога доба, иако по прицципима тога доба бесправна, вазда је налазила своје право у обичајном праву тадашњег друштва. Знамо, да се чак и једна Љубииа Милошева усудила, да пред мужа Господара и Књаза изађе са револвером у руци, јер се осећала да је у праву и да за собом има оно осве штано обичајно право. 2 - ЖЕНА ПРЕЛАЗНОГ ДОБА У овом прелазном добу разлика између човека и жене постала је много већа, но што је то било раније. Док су у ранија времена човек и жена били приближно једнаки по интелигенцији и знању, у овом времену човек је далеко отскочио изнад жене. Људи су се школовали и стуЈшли у живот са једном доста великом спремом, док су жене у том 1 погледу иза људи много изостале. Па ипак, мада је у овоме времену настала врло велика разлика у интелекту човека и жене, у браку је постојала хармонија. И са једне и са друге стране постојало је разумевање и поштовање. Муж се задовољавао са женом онаквом каква је, он у њој није тражио оно што није могао наћи, док је жена веома ценила мужевљеву умну супериорност на коју је чак била поносита, трудећи се да својом одмереношћу, тактом својим отменим, достојанственим опхођењем, замени своје недостатке интелекта, те да на тај начин углади контраст, који је између њих постојао. И за дивно чудо, српске жене тога времена постигле су у томе погледу савршенство. Жене тога доба, одликовале су се својим достојанственим изгледом, својим тактом у разговору, својом уздржљивошћу у стварима, ко-