Opštinske novine

Кратки преглед исхорије Земуна

Прегледавајући планове Земуна, који се односе на XIX век, прво што нам пада у очи, то су његова предграјђа: Јозе{ - б1аск, тојест онај део града који се протеже уз Дунав са северне стране, Ргапсе81ћа1, који се протеже према унутрашњости и заузима средину између споменутог предграђа (Јозефштата) и оног планинског повијарца, који је дознат под именом Бежанијске Косе, и коначно Бежанијско Предграђе, које се привило уз саму Бежанијску Косу, с њене десне стране. Сва се три предграђа једнако јасно разабиру и на карти аустријског Војног института из 1880 године К, К. т1!11;аг. §ео§га11зсће$ 1п8Ши1 1880), коју овде имамо нарочито у виду. На овој карти једно предграђе од другог деле знатни комплекси празног, неизграђеног земљишта, тако да ова стара земунска предграђа заиста праве утисак села, која су поникла око старе вароши ширећи је и дајући јој одушка. Данас, међутим, Јозефштат, под именом Горњег Града; Францестал под именом Новог Града, а Бежанијско Предграђе под именом Доњег Града сасвим су се претопила у једну јединствену велику варош у којој су чврсто повезане и међусобно испреплетене уулице створиле једну целину. У њу се и данас непрестано сливају све нови делови, који ничу ван старих, или у продужењу старих предграђа. Тај процес стапања извршио се ванредном брзином. Јозефштат основан је под крај осамнаестог века. Он носи име по аустријеком цару Јозефу, који је године 1783 боравио у Земуну и становао у једној од првих кућа, које су невезано ницале у том делу; Францестал насељен је немачким досељеницима 1818 године. Носи име по цару Францу, који је те године боравио у Земуну. Ово је старо предграђе задржало извесну специфичност, известан чисто њему својствени штимунг, нешто меланколично, сеоско, епско, што карактерише наша мала места по Срему. Тај карактер није могла утрти ни лепа францесталска црква у готском стилу, која се са своја два типична торња диже усред овог предграђа. Овај посебни карактер града долази нарочито до израза у широкој Банатској улици, која иде попречно и спаја главну артерију Францестала, улицу Краљице Марије, с улицом Цара Уроша, главном улицом некадашњег Јозефштата. Што идемо даље у историјску прошлост Земуна, то се варош све више сужује. Предграђа ишчезавају сасвим, а и слика саме ^старе

варош имења се и то не само обзиром на број и карактер појединих грађевина, цркава, манастира или џамија, већ и обзиром на густину насеља, тип и карактер старих градских утврда и целокупног градског изгледа. Све то доказује старину и значај овог града, чија је историја за нас тим занимљивија што је он увек био наш град, чак и онда кад је потпадао под туђина. * Као главни извор за познавање историје Земуна истиче се, поред богате архивске грађе, — која се о Земуну, као и о старом Београду налази у великим градским центрима: Будимпешти и Бечу, и у саМој земунској архиви, — врло занимљиво, популарно и с ма^ сом анегдота и легенда написано дело познатог земунског публицисте, првог земунског штампара и дугогодишњег редактора познатог земунског листа „2етћпег \Х^осћепБ1а11" Игњата Сопрона: „Мопо^гарНе уоп бетћп ипс! ТЈт§еђип§", бетНп, пишчево издање 1890, а затим стручно написано, ванредно прегнантно дело дугогодишњег начелника града Земуна, д-р Пере Марковића, сад већника Општине града Београда, „Земун од најстаријих времена до данас", Земун, 1896. Од велике су помоћи у овом целокупном проучавању слике и планови који се односе на град Земун, а чији је постанак, као и постанак велике* [колекције слика и планова старог Београда, везан за оне бескрајне ратове, који су се водили на овом делу наше земље од најстаријих времена па све до најновијег доба. Неколико ванредно драгоцених слика и планова који се односе на главне историјске епохе земунске прошлости цалази се у земунском магистрату. Исто је тако у овом погледу веома значајна и богата колекција старих слика и планова Библиотеке и музеја Општине града Београда, која се подједнако односи и на Земун, као и на Београд. * Као град који се налази на старом историјском територију, постанак Земуна веже се за најстарије доба људске историје, сталних људских насеља. Он је, као и Београд, стари град, који је у свом развоју прошао кроз најразличитије историјске епохе. На његовој се позорници наизменично мењају разни народи. За периодом највећег процвата, друштвеног напретка, долазе сасвим противне при-