Opštinske novine

Цланци и студи/е

Први Београдски међународни сајам (11—21 септсмбра 1937 годинс)

Давно је прошло оно старо доба када је земљорадник имао своју самосталну привреду, када су градови били врло ретки и мали. Сељак је тада на дому, поред свога земљорадничког посла, правио себи обућу, ткао тканине за веш и одело, оправљао сзоја кола, правио сам себи алате и т. д. Размена је била слаба. Временом су се градови изградили и размена је почела. Мале трговине почеле су да ничу по селима; али су као главна места за размену служили сајмови од којих су неки били на далеко чувени. Средњи век је био век процвата сајмова. У колико је напредак корачао и трговина почела да активније посећује село, веровало се да је са сајмовима свршено. Било их је који су прорицали њихов крај. Уместо тога десило је се да су се сајмови утврдили у извесним важним привредним центрима и све се више развијали, баш благодарећи напретку у саобра^ајним сретствима и уопште техничком напретку, који је дозволио да се сајмови претворе у међународне. Они су постали главни инструменти међународне размене добара. Тако је некада Падовански, а и данас тако Лајпцишки, Лионски, Бриселски, Прашки и други сајмови престављају јаке чиниоце у међународној привреди, За то време се је одиграо један преображај. Раније се је на сајам доносила роба ради директне продаје. Сада се на сајам доносе узорци ради излагања, али не и ради директне продаје. Напредак и проналасци толико брзо корачају да их публика тешко може да прати. Рад у фабрикама и лабораториумима је неприступачан широј публици и производња жели да на сајмовима, помо^Цу нових узорака, упозна публику са новим тековинама и са новим усавршавањима. Потребе модерног човека све су ве^е и разноликије, а ум човеков непрестано ради, проналази и усавршава, како би живот био што угоднији. Сајмови су места, на којима се ти производи човечјег ума излажу ради упознавања. Моменат директне продаје дошао је у позадину, мада се у ствари ту на основи узорака врше и закључци и стичу муштерије. Сајмови се одржавају у центрима чији је положај погодан и који се налазе у споју саобра^ајних веза. Они много значе за земље које имају градове у којима се сајмови одржавају. * * *

Често, врло често се пише о изванредно лепом положају нашега Београда. Нарочито о погодности његовог положаја за један мсКан привредни центар. Значајан међународни жељезнички чвор, у сливу двеју великих пловних река, од којих међународни Дунав пролази својом дужином од 2850 километара кроз 6 држава (само кроз Југославију дужина Дунава износи 590 км. целим током пловних); раскрсница важних међународних путева; седиште доста развијене индустрије, а уједно блиски центар најжитороднијих крајева и рудама богатих покрајина; центар у који се и сплавовима стичу дрво и грађа из најбогатијих шумских комплекса; капија између Истока и Запада — све су то — поред многих осталих, аргументи, који се износе да се докаже како је Београд и природом предодређен да буде јак трговински центар међународног значаја. Поред свих тих разлога, постоји и један који се ређе помиње. Ве+^и део данашњих покрајина Уједињених Југословена припадао је бив. АустроУгарској Монархији, Престоница земље је била Беч. Традиција игра и у пословним односима велику улогу. Иностранство је било навикло на престоницу Беч, и добар део послова одвијао се, и после више од деценије живота Југославије, преко Беча и Пеште. Старе пословне везе биле су јаке и интерес наше земље је налагао да се пословни путеви наведу на нову престоницу на Београд. Велики део добити остајао је у иностранству и тиме смо ми много губили. * * * Крај свих тих разлога, не можемо ре^и да се је Београд развио у трговинском погледу онако како би то могао по свима својим предностима. Многи су разлози који су то разви^е кочили. Поменућу само неке од њих овом приликом. Владало је једно неоправдано уверење да не би требало дозволити да се Београд развије у јак индустриски град. Пристаништа на Дунаву и Сави нису била изграђена. Изградња кеја до јуче је била напуштена. Питање београдског жељезничког чвора исто тако нерешено. Трошаринска и уопште привредно-финансијска политика Београдске општине била је доскора неповољна по јаче разви-Ке привреде у Београду. Најзад, један од јаких инструмената за појачани промет добара и за учвршћивање и унапређење једног јачег привредног центра недостајао је Београду. Он није имао свој стални годишњи међународни сајам.