Opštinske novine

Наши градови

Градови Јужне Орбије прославили оу 25-годишњицу овога ослобођења

Крајем октобра и почетком новембра прославили су градови Јужнг Србнје 25-годишњицу свога осло бођења. У многим градовима откривени су том приликом споменици, као знак захвалности борцима и њиховим вођама који су у првом балканском рату 1912 сломили петвековне ланце ропстза и донели слободу гнезду Немањићске државе и колевци српске културе. Највеће и најзначајније свечаности биле су у Куманову (на Зебрешаку, где је одлучена славна кумановска битка) и у Скопљу,

Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле прима хлеб и со приликом доласка у Скопље

Четири хришћанске краљевине на Балкану — Србија, ЈЦрна Гора, Бугарска и Грчка — заратиле су против Турске у октобру 1912 да ослоЗоде балканске хришћане испод турског јарма. Најважнији мо:ленат у овом рату јесте славна Куманозска бигка, 10 и 11 октобра по старом календару (23 и 24 по новом), која је отворила капију победе и удахнула српској војсци надчовечанску снагу да као вихор у једном замаху захвати и целу Јужну Србију. Само муњевита освајања Тамерланова и Наполеонова могу се упоредити са овим наглим и значајним успесима српских хероја. Кумановска победа осветила је Косово и заувек је решила петвековни сукоб између Турака и Срба. Центар старе немањићске државе ослобођен је и уједињен са северном Србијом. У средњем веку наша државна самосталност ц национална култура родила ое у овим јужним крајевима и ширила се према Северу. Север је сада вратир

дуг захвалности нашем поробљеном југу доневши му слободу и модерну културу, која се развила на темељима наше средњевековнг светосавске прогвећености. Том победом добили смо необично значајну покрајину и за нашу културу и за нашу привреду: богату ванредним уметничким делима архитектуре, сликарства, музике и народне ношње; пуну рудног блага и разноврсних ретких производа, којих нема у нашим другим покрајинама, који срећно допуњују привредну структуру Југославије. Вргдно, штедљиво и конструктивно становништво Јужне Србијг, са високим хришћанским моралом, даје особиту вредност тим богатствима и гарантује огроман напргдак у слободној државп. Слобода је учинила продуктивним сва богатства озог краја и створила услозг за ванргдан развој свих спогобногти озог народа. У општем напредку југос авије осећаћг ое уве:: ахтлвност Јужке Срби,'е. Овом поСгдом брисан јг простор који је делио Србију и Црну Гору. Овг две српске државе добиле су заједничку границу. Идеје потпуног уједињења стурја-.г су лакш^ и с '/З.унс- и с друге странг и довеле најзад до стварања заједничкг дргкавг. Поргд оеих нгпогргдних резултата, куманозска битка имала је много већи посредни значај. Она је подигла углед Србије код свих јужних Словена. Распламтела јг одушгвљењг код Срба, Хрвата и Словенаца у Аустроугарској, очеличила их је и охрабрила за борбу протиз угњгтача. Васкрсла јг веру у национални прогргс и ујгдињење целог југословгнског народа под вођством Србије. Тако је Куманово посредно изазвало и стварање данашње Југославије. Победом Балканског савеза створена је јача баријера аустро-немачком продирању на истох. Отуда бес Аустрије, њени напори да умањи резултате ових победа и њена појачана агресивност против Србије. Та избезумљеност Аустрије и довела је до светског рата. Тако су на Куманову створени узроци за светски рат. Ова победа српског оружја добила је на тај начин светско--политички значај. НА ЗЕБРЕЊАКУ ЈЕ ОСВЕЋЕНА СПОМЕН-КО СТУРНИЦА, У КОЈУ СУ ПОЛОЖЕНЕ КОСТИ КУМАНОВСКИХ ЈУНАКА Прослава кумановске битке изведена је 30 октобра пре подне у широким размерама, уз учешће највиших функционера државе, старих ратника, војске, претставника свих националних и културних установа и грађана из свих крајева Југославије. Осве-