Opštinske novine

708

Београдске општинске новине

Александар Велики међу њима се тада истакао као светски војсковођа и водио ратове (336323 год. пре Христа).*** Код Г рка грађани који су служили у коњици самим тим били су повлашћена класа, племство, које је долазило по рангу и повластицама увек одмах после владајуке класе, Старешине и војници Епаминонде и Александра Великог обично су одликовани за своје подвиге у рату лаворовим венцем, свечано пред скупом. 3. — Период Римски, који обухвата три столе&а пре и пет столећа после Христа, у коме су: а) Римљани узимали као повод рату принцип господарства силе, па ма каква она била: физичка, интелектуална или морална, само ако је законита. Јулије Цезар међу њима истакао се као светски војсковођа и водио ратове (50—45 године пре Христа).**** б) Ви'антинци, за време појаве Хриш^анства а исто тако као и раније што је било код Браманаца и Буданаца, а и доцније за време појаве АЛухамеданаца, узимали су за повод рату принцип опште љубави и братства и преображење у једноверно братство — једнобоштво. Константин Велики истакао је се међу њима тада као велики верски поборник православља а и ратник, јер је и ратове водио (306—337) ***** Код Римљана грађани, почев од знаменитог краља Сервиуса Тулија (550-530), који је уредио уставом државу, који су најбогатији, служили су у коњици и тиме већ били неки витези са највише права, али и са највише терета и дужности. Старешине и војници Каја Марија и Јулија Цезара добијали су племство за своје изванредне подвиге. Код Византинаца, старешине и војници Константина Великог (306—337), који се родио и одрастао у Нишу, па је као неограничени римски цар 11-У-ЗЗО год. на обалама Босфора извршио свечано освећење своје нове престонице, Соп51ап1торе1-а (Цариград), добијали су племство а и лаворове венце са крстом (пошто је он први почео да штити хриш^ане).

"** Читај: Бгоубеп — „СеасМсМе А1ехапс1ег$ <1е$ Сгоазеп" Берлин 1917., Рг. Коерр — „А1ехап<3ег сЈег Огоззе", Г,ејр21§ 1899., Ж. Петковић — „Александар Велики", Београд 1929., Сосћепћаизеп — „РиеНгегШт", Берлин 1936. **** Читај: Аи^из^е ВаШу — „Ји1ез Се$аг" РагЈз 1932., Јеготе Сагсорто — „Севаг", Рапз 1936., О. УеКћ — „СезсМсНе дег РеМгие^е С. ЈиИив Саеваг," \\'јеп 1906., Кај ЈиИје Сегаг — „Галски рат", превео М, Живковић. Београд 1898., XV. ХУагЈе Ро\^1ег — Ји1ев Севаг е1 1а 1опс1аНоп <1и гедте готат", Рапб 1931., Сосћепћаивеп ,,Риекгег1ит' , Берлин, 1936., Оеог§еб Вгап<Јеб „Ји1ш8 Сеазаг", Берлин 1890. ***** Читај: М. Ђ. Милићевић — „Живот и дела великих људи", Берград 1 в 78., Ж. Ранковић — „Рат", чланак Београд 1931 (Календар Југословенске Матице).

Средњи век: Средњи век мењао је повод за рат са напретком друштвенога склопа. Он је имао ове периоде: а) Период Феудализма, ко'и обухвата VI век, па се закључује са XI веком. То је доба када је била превласт властеле (аристократије). Одликовања у рату била су разна, пошто се и овај век истиче као доба витештва, када су заслужни одликовани оружјем, лаворовим венцима, док у доба феудализма (500—1100) заслужни и истакнути у рату добијали су као награду феуду, чак и поједине покрајине земље државне, Старешине, па и војници ако су се нарочито истакли, добијали су веће и мање племство и звали се витези-племи^и. — Период крсташки (XII и XIII век) који се приписује да је отпочео Француз папа Урбан II у Клермону 1095 год. имао је циљ код војске да ослободи Свети Гроб у Јерусалиму од неверника — нехришћана. Као главни заповедник у првоме крсташкоме рату (1096—1099) помиње се јуначки војвода лотрингиски Готфрид Буљонац и с њим из Француске војвода нормандиски Роберто и гроф тулуски Рајмундо а из Италије кнез таренатски Бохемундо, који су се сви са својим војскама имали да скупе у Цариграду, одакле су почели да ратују. У другоме крсташкоме рату (1145—1149) истичу се као главни заповедници над војском немачки цар Конрад III и француски краљ Људевит VII, као носиоци крста. У трећем крсташком рату (1189—1192) предводили су војску немачки цар Фридрих Барбароса, краљ француске Филип Август и енглески краљ Ричардо Лавово Срце. Крсташки ратови, који су доцније наступили: — четврти (1202—1204), који је предводио фландриски гроф Балдвин и млетачки дужд Дандоло; — пети (1217—1218) у коме је био главни заповедник маџарски краљ Андрија II; — шести (1227—1229) који је водио немачки цар Фридрих II више пријатељским преговарањем; — седми (1248—1254) који је водио француски краљ Људевит Свети и, — осми, последњи, (1370) који је, пошто се спасао ропства, Људевит Свети завршио. Крсташки ратови били су врело, из којих ниче кроз много проливене крви људске: напредак имовни и умни у свету. Главни заповедници добијали су благослов папа а и ордене. Период Свитања (XIV и XV век) потискује витештво на бојноме пољу, али се зато јавља наука и уметност (ренесанс). И најбољи на томе пољу почињу да се истичу, где треба споменути: Бертолда Шварца, немачког калуђера, који је у почетку XIV века пронашао барут; Јована Гутемберга немачког стругара, који је у половини XV века изумео штампу (типографију).

(Настави^е се)

Жив. Ј. Ранковик