Opštinske novine

3

Доркол некад и сад

781

месту на коме је и данас, долазили су са блоковима и цртали ове куће као вежбање у школском предмету слободноручног црташа. У то време у томе крају није било много кафана ни дућана. Једино је Душанова улица имала доста дућана, а нарочито кафана. У тим се кафанама проводио патријархални, весели живот, пун севдаха и расположења, а заливан тада јевтиним вином и правом турском кафом. Ту се пило и играло, ту су се спремале подвале и чарламе. За тај живот вели чича Илија у свом комаду „Дорћолска посла": „Зар је првина да чујем Дорћолца улицом певати; па мора да пева кад око њега све пева: и баште, и османлуци, и птице, и девојке.... све,

чорба, кафана „код Спужа", кафана „код палидрвца", кафана „код два ловца", „Јеврејска касина" и др. Тадангњи Дорћол био је омиљено место наших глумаца и књижевника: чича-Илије, Нушића, Милорада Гавриловића и других, који се доцније селз у Скадарлију, „код три шешира", „Два јелена" и „Бумса". У јеврејском крају на Јалији живели су још стари Јевреји са антеријама и округлим капама на глави, али су се и они поступно селили навише и долазили до некадашње Велике пијаце. Јевреји су тада још били свет за себе и живели својим више породичним животом. Нарочито је било велике живости код њих суботом, а још већма је било живо за време

Светолик Лукић: Са Дорћола (Јеврејска улица) — (Из музеја Општине града Београда)

све пева." Тада су се певале песме: „Ој Дорћоле, мали Цариграде' и „Расцветала вишња на Јалији". Такав живот дао је и мотиве за књижевна дела. Поред чича-Илије о Дорћолу су нисали и Нушић, Сремац, Ускоковић, Хајим Давичо. На Дорћолу је било тада неколико кафана које су носиле назив својих газда: Хаџи-Јањина кафана, Талетова кафана (сада „Дарданели"), Думина кафана, доцније названа „Нушићева", јер је у њој наш велики драмски писац Бранислав Нушић, као ђак, учио билијара; затим кафана „Народни дирек", коју помиње чича-Илија у свом комаду „Дорћолска посла", а која се сада зове „кзд два паг пагаја". Ту су још биле кафане: „код Ђердапа", где се готовила добра риба и рибља

пуринских свечаности (у фебруару или марту), када су у том крају приређивани вашари с дућанима, где се роба продавала уз велику вику и дреку. Том приликом увече и преко ноћи широм су биле отворене јеврејске куће и свет је из свих крајева Београда долазио у те куће, где су били постављени столови с разним јелима и слаткишима. Јевреји су, и мушки и женски, ишли тада улицама под маскама и у разном шареном оделу. Из године у годину нови Дорћол се поступно подизао и може се рећи, да су куће зидане по регулационој линији, и то већином приземне. Имена која су давана тим улицама показују да су тадашње општинске управе обраћале нарочиту пажњу новом Дорћолу и у-