Opštinske novine

7 82

Београдске општинске новине

лицама давали имена знатних личности из наше прошлости. Паралелно са Позоришном улицом, која се данас назива Француском ули-цом, ишла је Доситејева улица по Доситеју Обрадовићу, а затим даље Добрачина улица, по |великом јунаку из Другог устанка Јовану Добрачи, а после тога улице: Књегиње Љубице, Капетан-Мишина, по Миши Анастасијевићу, који је нашој Држави завештао своју кућу (данашњи стари Универзитет), даље улица Вишњићева, названа тако по народном песнику Филипу Вишњићу, Дубровачка улица, улица цара Уроша и Узун-Миркова. Ове су улице пресечене другим улицама: Браће Југовића, Симином улицом, по терџуману Сими Нешићу, који је погинуо на Чукур-чесми, затим Господар-Јевремова и Господар-Јованова улица, по Јеврему и Јовану, браћи кнеза Милоша Обреновића, улица Страхинића Бана и најзад улица цара Душана, а на Јалији улице: Деспота Стевана, Скендербегова, Принца Евгенија, Мојсијева и Јеврејска улица. У овом су крају имали своје куће многи наши знатни људи. Дуго година у овом је крају живео наш велики државник Никола Пашић, па је ту и умро. На Дорћолу су имали своје куће и многи наши познати научници, књижевници и уметници као: Гига Гершић, Светомир Николајевић, Светислав Вуловић, Љуба Ковачевић, Андра Стефановић, Андра Ђорђевић, све бивши професори Велике школе и министри, затим професор и просветни радник Јован Миодраговић; сликари: Ђорђе Крстић, Ђока Миловановић, Риста Вукановић и Леон Коен. Ту је живео и књижевник Хаим Давичо, некадашњи наш консул у Минхену, који је написао збирку прича под називом „Приче сг Јалије". Ту су имали своје куће и чувени београдски трговци: Терзибашић, Гуша, Боди, Никола Кики, Озеровић, Були, дворски мењач Меворах, д-р Брил, Арамбашић, Тоша Миха^ловић, Тоша Ђурић и др. На Дорћолу је међу интелигенцијом поникла идеја о оснивашу друпггва Св. Саве, које је постало после српско-бугарског рата. Дом друштва Св. Саве и данас украшава овај крај, а друштвена издања под именом „Братство" шире нашу националну Идеју и обрађују прошлост нашега народа. На Дорћолу, у Симиној улици, подигнут је. још пре шездесет година Дом Црвенога Крста, који данас врши једну од најблаготворнијих мисија у нашој земљи. На неколико година пре Светскога рата Јевреји су подигли у цара Уроша улици своју нову синагогу и свој дом, чијем је освећењу присуствовао и пок. краљ Петар. Дорћолска православна црква „Св. Александра Невског" налазила се тада на месту где је сада дорћолска основна школа. То је била мала, али симпатична црква по својој спољашњости. Покушало се у то време, да се на Гушином плацу подигне нова велика црква, али кад су се по-

чели копати темељи, видело се, да је терен подводан, те је престало даље зидање зграде. Ипак су на томе земљишту данас подигнуте вишеспратне куће, а дивна црква Св. Александра Невског подигнута је мало даље од тога плаца тек после Светскога рата. Ваља поменути и то, да је још пре 60 година Дорћол добио и прво модерно купатило у Душановој улици. Тако је Дорћол дочекао Светски рат, а тада је, као и цео Београд, страдао од аустријских топова, који су га бомбардовали с положаја са друге стране Саве и Дунава. За време Светскога рата, 1915 године, при уласку аустро-угарских и немачких трупа у Ееоград, водиле су се дуге и крваве борбе по улицама дорћолским. Скоро све јалијске куће, које су још пре тога биле изрешетане топовским мецима, биле су сада још више погођене, па чак и срушене. Најкрвавије борбе вођене су 24 и 25 септембра 1915 год. Наши војници и четници храбро су се борили и јуначки одолевали непријатељима, али су се испред много веће непријатељске војске морали повлачити, напуштајући поједине дорћолске улице тек после великих губитака, које су непријатељу нанели. После Светскога рата Дорћол се, као и остали крајеви Београда, почео опорављати и нагло подизати. Није било улице у којој нису подигнуте нове куће. Те су куће подизане на неколико спратова и може се с правом рећи да су данас украс Београда. Нарочито треба истаћи да су подигнуте многе фабрике и индустријске радионице. Тако је онај крај Дорћола поред Дунава постао прави индустријски крај. Међу фабрикама нарочито се истиче електрична централа, у којој је запослен велики број нашега света, а која нам даје могућности да можемо ићи и ноћу као усред дана, док су наши стари пре сто и више година могли ићи улицама само са фењерима у руци, а још пре 50 година Београд је осветљаван уличним фењерима, које су нарочите општинске фењерџије, у одређено време, палиле по улицама. Веза између Саве и Дунава олакшана је данас асфалтским путем који иде од Савског Пристаништа кроз Доњи Град, па преко Душанове улице и улице Кнегиње Олге и Кнеза Павла, допире до железничке станице на Дунаву, а ускоро ће железничка пруга, која полази од станице Београд-Дунав, пролазити кроз овај крај и долазити до главне железничке станице. Тако Дорћол све више постаје и привредни центар, како му намеће и његов природни положај, јер се налази у непосредној близини плавога Дунава. Поред нових великих зграда на Дорћолу, ових дана довршена је и велика зграда Прве мушке гимназије, која ће ускоро својим светлим зрацима осветљавати умове наше омладине. Милан А. Костић