Opštinske novine

Културна хроника

845

АКАДЕМИЈА Још прошле године донето је решење о одржаван>у Сталних академија Културног одбора у згради Библиотеке и музеја О. г. Б., како би на тај начин Културни одбор дошао у што ужи контакт са грађанством, а нарочито са нашом омладином која у тако великом броју посећује Читаонице Градске библиотеке. Предвиђена Академија којом је отворена Девета изложба књига Библиотеке и изложба слика „Београд у слица"!, била је по свом програЈиу у целости посвећена Београду у вези с главном тачком програма, предавањем Претседника Културног одбора г. Милана Костића „О старом Дорћолу". Нешто пре пет часова велика Читаоница Библиотеке у којој се одржавала Академија, почела се пунити многобројним гостима. Француски Министар г. Брижер, који је такође својим присуством почаствовао ову Академију, стигао је скоро четврт сата пре почетка програма, јер је желео да прегледа и једну и другу изложбу које су се овом Академијом отварале. Љубазан и насмејан, у пратњи свог секретара г. Пејрен и г. професора Масеа, г. Министар је ушао у Градски музеј и одмах почео разгледати све изложене књиге, мао и слике г. Балажа. Кад му је речено за извесне мотиве које је сликар узео из старог Београда, да су то можда последње слике из тог краја који ће наскоро бити порушен, г. Министар је приметио да је штета што ново време свагде па и код нас овако гута много од онога што је заиста пито[рескно и привлачно . . . Прегледајући књиге са задовољством ј4 приметио да је поклону Француске владе дато нарочито место. У исто време интересовао се и за оне француске књиге које је сама Библиотека набавила. Тачно у 5 часова Претседник Културног одбора г. Милан Костић отворио је Академију поздравном речи у којој је рекао: „Екселенцијо, Госпође и Господо, Пре него што пређем на програм ове на,тие свечаности, сматрам за пријатну дужност, да поздравим Министра Француске, г. Ремона Брижера, г. г. претставнике Чехословачког и Италијанског посланства, претставнике појединих Министарстава и државних установа, изасланике наших културних друштава и све вас који сте нам указали част Вашом посетом. Исто тако сматрам за дужност да саопштим да нам је претседник Министарског савета и Министар иностраних послова г. д-р Милан Стојадиновић писмено изјавио да му је веома жао што, спречеи неодложивим државним пословима, »е може присуствовати овоЈ нашој Академији". А затим је г. Претоедник изложио циљ и карактер и једне и друге Изложбе речима: Госпође и господо, Све до скора општинске управе у Београду нису имале времена да се интересују другим проблемима, осим чисто комуналним: да обназљају и подижу оно што је било упропаишћено, и раде на точе да створе погодбе неопходне за развој и живот једне престонице. И у томе се успело. Београд данас, захваљу-

јући заједничком напору општине, државе и приватне иницијативе, корача гигантским корацима напред. Кад су се, дакле, решила најпреча комунална питања и створен план за даљи рад у том правцу, Општина се почела базити и другим проблемима, на првом месту социјални« и чисто хуманим, па затим културним. У првом реду Општина је по угледу на велике и напредне градове на западу, основала Градску библиотеку и музеј са задатком да грађанству, уз најповољније услове, у својим просторијама или ван истих, пружи добру књигу, до које је данас, то је неоспорно, и имућнима могућно доћи само уз велике материјалне жртве.

Г. Милан А. Костић, градски већник, говори на изложби нових књига у Библиотеци Г. п. Б. Тако је Библиотека отпочела рад, отворивши прво читаоницу за одрасле и децу, па доцније, кад су то прилике и све већи одзив читалаца омогућиле, и за омладину. Ја мислим да могу смело да изјавим и тврдим да је оваква установа била преко потребна за једну велику варош, као пгго је Београд. Довољно је само завирити једно пре или после подне у читаоницу одраслих, или дечју и омладинску читаоницу, па видети како је све пун!о, како сви читаоци, и старији и млађи, седе у миру и тишини, потпуно предани и као очарани књигом коју читају; видети како преко целог дана, од 9—19 часова увече, непрекидно долазе чланови, враћају позајмљене књиге и узимају нове. Кад се све то види, онда је лако разумети да