Opštinske novine

Универзитетски Археолошки музеј осветљава Аивот Винче на 1.500 година пре Христа — Егејска и египатска култура у Винчи — Утицај Винче на материјалну и духовну културу средње Европе. —

Универзитетски археолошки музеј отворен је 10 фебруара о. г. у згради Богословије у улици Краља Петра бр. 2 у приземљу. Ту су смештене засад само ископине из Винче, збирка преисторијских старина, названа Хајдова збирка, зато што су ископаваша вршена у главном материјалним сретствима која је у ту сврху поклонио нашем универзитету енглески филантроп г. Хајд. Ископавања у Винчи вршена су под стручним надзором г. д-ра Милоја Васића, нрофесора археологије на београдском универзитету, који је све пронађене предмете проучио и описао у четири велике књиге под насловом „Преисторијска Винча". Г. д-р Васић је готово свој цео живот посветио проучавању преисторијске Винче, која је живела културним животом још на неких 1.500 година пре Христа. Ово место на обали Дунава, недалеко од Београда, сачувало је најзначајније и најбогатије преисторијске старине у југоисточној Европи, а ископавања још нису завршена. Г. д-р Васић сматра да би, у интересу науке, требало продужити оза ископавања и испитиваља и нада се да би се дошло до значајних допуна садашње збирке. Али те допуне неће битно изменити садржину и контуре слике Винче. Нажалост, засад нема сретстава за наставак овог научног рада. Овај музеј има необичног значаја за нашу науку. Предмети који се налазе у њему оживљавају једну стару културу, доста високог степена, која се развијала недалеко од Београда и која је имала већег утицаја и на материјални и на духовни развој народа југоисточне и средње Европе. Покушаћемо да резимирамо овде резултате до којих је дошао г. д-р Милоје Васић стрпљивим и дугим испитивањем, да видимо шта нам говоре ови мртви предмети у музеју, на први поглед неугледни и безначајни, многи од њих разлупани у парчиће, које каткад ни највештија рука није могла саставити у првобитну целину: Негде у XIV, а најраније у XV веку пре Хри ста, тражећи скупоцене руде, дошли су у окол^Л Београда неки искусни рудари и металурзи из Егеје, највероватније са Кикладских Острза у Егеји. Лутајући по прашумама око Дунава, пронашли су код Шупље Стене близу Авале (на садашњем Крагујевачком друму) драгоцене минерале и руде живе (цинабарит), у околини су пронашли олозо (галенит) и авалит (од кога се прави зелена боја за косметику). Циљ њиховог лутања је остварен. Требало је да пронађу згодно место за насеље, одакле ће имати најлакшу саобраћајну везу са својом прадомозином, а одакле ће им бити отворени и путеви за Средњу Европу, за освајање нових пијаца. Нашли су га на Дунаву, испод ушћа његових великих притока Саве, Драве и Тисе, на ушћу реке Болечице у Дунав, 14 км. од Београда. У то доба густих дивљих прашума, реке и мора су били готово једини саобраћајни путеви. У колико су постојали сувоземни путеви, они су водили долинама река. Становници историјске Винче могли су преко Ду-

нава, Црног и Егејског мора одржавати врло лако везе са својом метрополо^м, а с друге стране, преко Дунава, његових непосредних и посредних притока — и долина тих притока — са Средњом Европом. Тако је сам положај предодредио Винчу да постане саобраћајни кључ и важна спона између Егеје и Средње Европе. Иако су дошли из крајева где постоје чврсте камене палате, ти први колонисти су се привремено задовољили земуницама, укопаним у чврстом лесу, са примитивним купастим кровом, где су имали обично по две одаје. Доцније су градили надземне куће од земље и дрвета, са више одаја. У близини није било камена погодног за зидање, па нису могли обновити палате какве су оставили у својој домовини. Зато не треба према овим кућама ни ценити степен њихове културе. Високи степен културе и цивилизације види се из предмета које су донели са собом и које су даље градили и усавршавали у свом новом насељу: то су предмети за свакодневну практичну употребу, за култ покојника и за религиозне ритуале, затим разни накити, оруђа и оружја од камена, кости, а верозатно и од метала. Они су имали у Винчи пећи за топљење и прераду живине руде (цинобарита), од које су правили скупоцену црвену боју — цинобер. Огромна већина ових предмета, који су пронађени нсконавањем, истоветна је као и предмети пронађеии ископавањем у Егеји. Техника, облици и орнаментика земљаног посуђа пронађеног у Винчи, — које се сада налази у овом музеју —• пореклом је из Егеје, а најстарија керамика носи искључиво кикладски карактер. Г. Васић то сматра као најбољи и најјачи доказ да су оснивачи Винче пореклом са Киклада. Значајне су „антропоморфне вазе", на којима је претстављен пластичан нос и урезане очи. Сличне вазе налазе су и у Егеји, а нарочито много у Троји. То су мистичне очи египћанског бога Хоруса, које су стављане и на саркофаге, на стеле, и на разне друге предмете. Пронађени су и предмети за накит од мермера, стеатита, а нарочито многобројни накит од фосилних шкољки. Фосилне шкољке и пужеви налазили су се у геолошким слојевима скоро у непосредној близини Винче (у данашњим селима Лештани и Калуђерица), па су дали повода вештим прастанозницима Винче да развију једну домаћу индустрију накита, донекле оригиналну, бар по таатеријалу из кога су накит израђивали. Од тога су израђивали гривне и ђинђуве за ниске и ђердане. То су биле имитације накита од слонове кости, какав се правио у то доба у Егеји. Прерада руде и многи предмети пронађени у најстаријим слојевима Винче доказују да оснивање Винче падај у метално доба, у најпознију епоху бронзане културе у Егеји (позно мионско доба). Па ипак је у Винчи нађено безбројно оруђе од камена и кремена, али и од опсидиана (вулканског стакла) непознатог порекла (што је карактеристично за бронзано доба у Егеји) констатује г. Васић.