Opštinske novine

3

Универзитетски Археолошки ллузеј

81

У Винчи су пронађени многобројни предмети каквих нема у даљим европским областима, западно и северно од Винче. Аналогије и паралеле непобитно потврђују егејско порекло тих предмета. Необично је значајно што је Винча засада једино насеље из преисторијског доба у југоисточној Европи, у коме су пронађени гробови. Особити облик тих гробова, предмети пронађени у њима, костури покојника, земљани саркофази — све је то драгоцено за науку. Не само да се из тих предмета може реконструисати култ мртвих и религија прастановника Винче, него донекле и њихово друштвено и политичко уређеше, а из пронађених костура и раса. Редак је случај у преисторијским налазиштима да се у гробовима пронађу и костури покојника. У самом насељу нађени су гробови разног облика. 1931 године ископана је изненада једна гробница четвртастог облика са заобљеним углозима и са прилазним ходником, која припада најстаријем слоју и добу и која доказује јасно везу овог преисторијског насеља са тадашњим становннцима Крита и континенталне Грчке, јер је то само копија тадањих гробница на Криту и у Грчкој. И положај костура у гробници, и мртвачки сандук од печене земље указују на тај блиски однос са Егејом, јер се такав начин сахране и облик гробница налазио једино у Егеји. Претставе и орнаменти урезани у једном таквом мртвачком ковчегу од печене земље, сцене из култа покојника, имају заједничких мотива са сликаним саркофазима из Хагије Триаде, у близини јужне обале Крита. Те су претставе и орнаменти пренесени из Египта на Крит. Али има на саркофагу у Винчи једна претстава „лажних врата" (на која треба да изађе покојников „двојник" и да поједе и попије принете жртве у јелу и пићу) која се не налази у критско-егејској култури, а налази се у египатској. Према томе бисмо могли закључнти да је између Винче и Египта постојала и директна културна веза. Има и других предмета који доказују ту директну везу: земљани суд у облику птице са људском главом. Египћани су замишљали људску дугау као птицу са људском главом, па је то свакако дало повода прастановницима Винче да израде такав земљани косметички суд, па да га, вероватно, ставе у гроб неког покојника. Према претставама и орнаментима на једном саркофагу може се закључити да је у њему био сахрањен свештеник, или свештеник-краљ у Винчи тога доба. Из тога би се могло закључити да је у тадашњој Винчи постојала теократска владавина. Има за ту претпоставку и других података. Овај један земљани саркофаг са урезаним сликама и орнаментима доказује да су становници преисторијске Винче вршили египћански, или египћанско-критски култ покојника, да су веровали у загробни жисот, условљен вршењем прописаног култа и ритуала. По-

којници су водили сличан живот и имали сличне потребе као и на земљи, док су били живи. Тиме се објашњава обилан проналазак разних врста статуета, — од камена, земље и кости, — које нису нађене у толиком броју ни на једном европском испитаном земљишту ван Егеје. Овакве статуете у оволиком обиљу нађене су само по налазиштима Егеје и Египта. Према египатском веровању, претпостављало се да ће ове статусте на оном свету оживети, порасти као људи и служити покојницима. Таквих статуета има доста у археолошком музеју. Има и нарочита врста статуета, у људским и животињским облицима, које су употребљаване за игру на табли, сличну данашњем шаху. Две од ових фигура израђене су од алабастера, који се у то доба добивао искључиво из Египта. Још један доказ о ближој вези, посредној или непосредној, између Винче и Египта. Има фигура које сведоче да су колонисти из Винче одржавали и доцније везе са Егејом и примали преко ње културне утицаје: женске фигуре са оделом као код еегјско-критских статуета, фигуре мушких ратника са шлемом и перјаницом као што имају критске и микенске фигуре. Има предмета који сведоче и о доцнијим утицајима средњоевропске културе на материјалну и духовну културу Винче. А свакако је и Винча утицала на културни развој насеља у Средњој Европи, како доказују налазишта у Средњој Европи. Тако је Винча била расадник егејске културе не само у својој ближој околини, него и у удаљенијим крајевима југоисточне и Средње Европе. У модерном фолклору Европе, у обичајима модерних европских народа, налазимо и данас духовне трагове егејске културе из Винче. Све то доказује како је културни нивб код прастановника Винче био врло висок и како су они стално напредовали у свом развоју са својим добом. Ово културно насеље Винче постојало је непрекидно, све док нису Римљани освојили ове крајеве, 6 године по Христу. На већем броју керамичких предмета запажени су знакови писма, који се, нажалост, до данас нису могли дешифровати. То значи да оснивање Винче пада у доба писмености. Г д-р Васић закључује да ће ови писмени знаци, кад буду прочитани и објашњени, претворити ово за сада „преисторијско" доба у доба историјско, што ће знатно померити границу Историје у нашој области у даљу прошлост. Дешифровање тих знакова откриће и језик становника ставе Винче. Из овог кратког приказа већ се види колико је значајан за науку овај мали и неугледни музеј и колико он речито говори оном малом броју људи који знају да рекоиструишу далеку прошлост. Захваљујући огромном труду и стручној спреми професора г. д-ра Васића, овај музеј ће откривати чудне тајне преисторије и лаицима.