Opštinske novine

126

Београдске општинске новине

по грађевинским прописима и ,ако власник градилишта докаже да је земљиште у овим мерама постојало пре 31 децембра 1896 год. Односно градилиште не потпада ни под један од ових изузетих случајева, у којима Правилник једино допушта одступање од мера одређених за површину градилишта и дужину његовог лица. Односно градилиште, које својом површином не одговара одређеној мери, са једне стране се граничи неизграђеним плацем, што показује, да није искључена апропријација и комасација у смислу прописа Грађев. закона, на који је поступак Поглаварство правилно и упутило сопственика, нити су на суседним земљиштима подигнуте зграде по грађевинским прописима, јер је земљиште са једне стране односног градилишта неизграђено и слободно. Не стоји ни трећи изузетан случај, односно градилиште у својим данашњим мерама не постоји од пре 31 децембра 1896 год., што је услов за одступање, јер се од његове површине 330,20 кв. м. регулацијом сече 169,97 кв. м., а за зидање остаје свега 160,23 кв. м. Пошто на односно градилиште не може да се примени ни један изузетан случај, важе редовни услови о најмањој површини градилишта, предвиђени Грађев. правилником, које оно не испуњава, те ни грађев. дозвола не може бити издата док се год то градилиште не оспособи за грађење путем поступка на који је Поглаварство сопственика упутило." Онштина је законом овлашћена да приступи извршењу своје одлуке о забрани бесправног зидања односно рушење безправно изграђеног и не чекајући на правноснажност те своје одлуке Заинтересовани сопственик започео ]е зидање грађевине на своме имању, у Београду на обали Саве у ул. III ред 2, без претходио добивене Грађевинске дозволе по Грађев. закону. Градско поглаварство у Београду, утврдивши преко свога контролног органа, да се односно зидање изводи без грађев. дозволе на месту где је оно, по § 118 Грађев, закона, забранило зидање, својом одлуком забранило је именованом даље зидање и наредило да се у одређеном року поруши што је изграђено, иначе ће само Поглаварство то порушити на трошак сопственика, како Је и поступило, пошто сопственик није сам извршио наређење о рушешу. Градско поглаварство је своју одлуку о забрани зидања односно о рушењу засновало на § 93 ст. 1 и 3 Грађев. закона. Међутим, по жалби заинтересованог сопственика, Министар грађевина својим решењем поништио је односну одлуку Град. поглаварства са разлога, што Поглаварство није претходно утврдило да ли ]е односно зидање противно прописима Грађев. закона и Правилника, а без тога, по § 93 Грађ. закона, није могло да изврши рушење изграђеног без грађевинске дозволе, него је само могло да нареди обуставу даљег грађења док се не издејствује прописна грађевинска дозвола. Затим, Министар грађе-

вина је нашао, да Поглаварство није могло да приступи рушењу све док његова одлука о забрани зидања не постане правноснажна, јсходно § 119 Зак. о општем управном поступку, по коме жалба изјављена вишој властн против одлуке првостепене власти задржава извршење ожалбене одлуке. По тужби Градског поглаварства у Београду, Државни савет својом одсудом бр. 23974 од 29 октобра 1937 год. поништио Је министрово реЈиење , са следећих разлога: „Градско поглаварство, преко свога конгролног органа, утврдило је да је заинтересовани сопственик започео зидање без грађевинске дозволе на своме имању које се налази у крају на коме је Поглаварство, на основу § 118 Грађ. закоца, забранило свако зидање. У питању је, дакле, зидање без грађевинске дозволе које се, уз то, противи пропису Грађевинског закона, његовом § 118, у коме је Поглаварство имало основа да у односном крају забрани свако зидање, у циљу израде регулационог плана за ,тај крај. За овакав случај § 93 ст. 3 Грађев. закона прописује, да ће општина наредити рушење грађевине или поЈединих непрописно изведених делова, а ако власник ово наређење не изврши, општина ће извршити рушење о трошку власника, како је Поглаварство и поступило у спорноМ случају. Ни други приговор оспореног министровог решења против одлуке Поглаварства да није могла да приступи рушењу пре правоснажности одлуке о забрани зидања — не може се уважити. Министар грађевина истакао је овај, приговор с обзиром на § 119 ст. 1 Закона о општем управном поступку, по коме жалба задржава извршење ожалбене одлуке, али ово је пропис општег карактера кој |И налази примену у поступку управне власти у колико не постоји пропис специјалног карактера, какав ]е пропис § 93 ст. 4 Грађ. закона, по коме жалба на решење о забрани грађења не задржава иавршење решења. У овом специјалном законском пропису Поглаварство ]е имало овлашћење да, и пре његове правноснажности, приступи извршењу своје одлуке о забрани зидања, која садржи и наређење за рушење као свој саставни део, и без обзира на то што је заинтересовани против те одлуке о забрани зидања изјавио жалбу на вишу власт — Министра грађевина. Код таквог стања ствари одлука Поглаварства о забрани зидања и рушењу бесправно подигнуте грађевине, која је грађевина уз то и противна прописима грађевинског закона, показује се на закону основана, а министрово решење о ништењу ове одлуке противно је закону и као такво поништено." Настрешнице подигнуте по ранијим прописима морају бити саображене новом пропису или уклоњене. Одлуком Градског поглаварства у Београду наређено је једном хотелијеру да уклони у