Opštinske novine

Б еоград као центар националних, хуманих и просветн их друштава

135

Чл. 1. У време рата учествује поред Кнежевског Српског Војног Санитета сагласно са наредбама војних власти у лечен>у и неговању рањених и болесних војника и V администровашу војних болница. Чл. 2 У време мира спрема све што је нужно за помоћ у време рата. Према чему се друштвенја радња дели на: а) Спремање завоја, материјала и личности потребних за примање, лечење и неговање рањеника и болесника за случај рата, а то све из својих приватних средстава и својим заузимањем. б) Потпомагање војно-санитетских установа и завода у време рата свима силама и средствима, која буде Црвени Крст имао на расположењу. Чл. 8. У случају рата Главни Одбор опредељује у споразуму са Војним Министарством изасланике, који ће бити код војске: појединих корпуса, дивизија и бригада. Њихова је дужност да одржавају везу између Црвеног Крста и војних власти посредно или непосредно и да се брину о санитетским потребама војске и болницама. Српски Црвени Крст са овим правилима ушао је и радио и у ратовима, које је Србија водила 1877/78 и 1885 год. 1) Рат Турској Србија је огласила после, када јој одобрила и, пошто је то учинила Русија 1 децембра 1877 год. И, ако је Војни Санитет Српске Војске био много искуснији и увидео недостатке и празнине у прошлом рату ипак су прилике биле у многоме горе и теже. Војни Санитет, на чијем је челу био Др. В. Ђорђевић био је врло сиромашан, те је Министар Војни Пуковник С. Грујић пред рат 29. јула 1877. год. наредио: 1) Да се формирају корпусна и окружна санитетска оделења и пољске болнице: Шумадиски Кор да спреми свих 6 пољских болница, Тимочки 4, Моравски и Дрински по 2 пољске болнице. 2) Да они корпуси, који су поред турске границе формирају још и окружна санитетска оделења за бригаде II. класе. 3) Да се сва санитетска оделења, пољске и резервне болнице снабду за времена с потребним матетеријалом. 4) Да се све санитетске старешине упознаду са свима прописима и службом. 5) Да сваки војник мора набавити прописан први завој итд. СрШски Црвени крст на жалост делио је и сам тадашње мишљење јавног мњења, да Србија за много година неће ратовати, па је и код њега настала најрадикалнија демобилизација одмах после првог рата са Турском свега што се имало. То пак је ишло тако далеко, да многи чланови Црвеног крста позвани да и даље плаћају ону малу сумицу од Уг динара месечно одбили су наводећи да Српски Црвени крст нема смисла више ни да постоји. Српски Црвени крст брво се разочарао и увидео своју грешку. И, кад је оглашен други рат са Турском сву своју готовину у новцу:,

прибору и (материјалу, као и све своје људство ставио је војсци на расположење. Војни санитет на чијем је челу био д-р В. Ђорђевић био је нешто бољи. Али, ипак није био раније припремљен како ваља, нити је после вођен како треба. .Српски Црвени крст учествовао је као установа и у рвом рату, али као и у рату 1876 год. са Турском долазило је до честих неспоразума са Министарством војним, пошто је надлежност била изукрштана и што се често није хтела признавати аутономија Црвеног крста. 2) Рат БуГарско Србија је објавила 2 новембра 1885 год. и Војни Српске Српске војске био је већ богатији, како у материјалу таКо и у стручном особљу. III — Трећа иравила: Трећа правила су примљена на XII Главној Скупштини, 3 априла 1890 год., која су израђена на основу стечених искустава из ратова и у споразуму са Министарством! војним и која су потврђена 25 априла 1890 год. и од стране Министра војног генерала С. Грујића. Српски Црвени Крст тада је истицао у Трећим правилима: Чл. 1. У време рата припомаже Војном Санитету у лечењу и неговању болесних и рањених; у време мира у споразуму са Војним Санитетом сирема оно, што ће бити потребно за означену помоћ у време рата. Чл. 9. Ради лакшег одржавања везе између Црвеног Крста и Министарства Војног, као Врховне Војне Санитеске Власти придаје се Главном Одбору у помоћ Начелник Санитетског Одсека Министарства Војног или који други виши санитетски официр, који има право присуствовати седницама председништва са саветодавним гласом. РБегов ће задатак бити да обраћа пажњу Главног Одбора или председништва за војне потребе, да радњи друштвеној показује најсходније појаве, да олакшава њену везу са Војним Министарством и војно-санитетским установама и да потпомаже извршење донесених одлука. Чл. 11. Главни Одбор може у споразуму са Војним Министарством а према показаној потреби одредити своје нарочите комесаре код појединих дивизија, којима ће дужност бити: да одржавају везу између Црвеног Крста и Војног Санитета тих оделења војске и да се старају, радећи вазда у споразуму са дотичним референтом санитета о задовољној потреби рањеника и болесника, у колико би за то била потребна помоћ Црвеног Крста. Српски Црвени крет са овим правилима радио је и у свима ратовима, које је Србија водила почев од 1912 год. са Турцима, па до краја 1918 год., када је дошло до потпуног Ослобођења и Уједињења нашег целокупног троименог Народа, Срба, Хрвата и Словенаца. Кад је Србија ушла у рат са Турском октобра 1912 год., имао је он у својим мага-