Opštinske novine

10*

РазвОЈ здравствених и хигијенсКих прилика Београда и градова Србиде (Наставак)

„У погледу пак на удовољство и нужно опорављење већега дела житељства у састајању и провођењу на чистијем ваздуху, — нити је било пре, нити има сада гдегод прилике. До бомбардовања вароши беше Калемегдан једино место у унутрашњој вароши, где се наш свет састајаше, провођаше и .рд прекодањега труда опорављаше се. После нам се пак и то украти и сада житељи или се сасвим лишавају тог нужнога удовољства, или долазе до њега тек неким, многима због даљине преседајућим трудом, излазећи у сад код касарне, који нам је тек од скора отворен. Штета због оскудице у таквим јавним меместима није мала за душевно расЈшложење и здравље врло великога дела житељства, али је већа за здравље целе вароши. И сада санитетне околности Београда нису најповољније (види Биостатистику Милана Јовановића), али биће још и горе, када се житељство буде умножило, а јавни се ваздушни резервоари не буду подигли. Колика је велика друга корист од повећих засађених публици отворених места по варошима, толико така места још и красе вароши, и са тога обадвога и видимо сада, да се по свима великим варошима отварају и затварају булевари и подижу паркови. Рационални американци свагда су ту двојаку корист имали у виду при насељењу својих великих' вароши: Бостона, Филаделфије, Њујорка, Уешингтена, итд. Сред тих вароши налазимо велике и лепе паркове. Пропустимо ли ми то урадити сада, где је врло удесна прилика по томе, што толику земљу имамо на расположење, то ћемо много теже моћи поправити таку погрешку доцније, када већма будемо осетили потребу онаких места, и сва се она земља буде налазила у приватним рукама." Такав развитак наших насеља у току неколико деценија, створио је јјош више варошка насеља нехигијенским и пренасељеним. Кад се уз то узме у обзир да су први трговци и занатлије насељавали се са села, да су обично били слаби капиталом, да ни грађевинска радиност није била јаче развијјена, разумљиво је, што су и зграде које су подизане у почетку ове периоде биле врло рђаве, од рђавог материјала. И данас у старијим варошицама и варошима имамо куће од ћерпича, чатме на-

боја итд., са земљаним подом, недовољне висине, малих прозора итд. Тип куће се преноси са села у варошице, прилагођен потребама трговца или занатлије. У дворишту су изграђивани станови и магазе. И у колико се више насељавало чиновништво у ова насеља, у толико се развијало и издавање станова под најам, те и ново дозиђивање или изиђивање у двориштима, Тако налазимо у нашим старијим паланкама земљиште потпуно изидано често пута врло нехигијенским кућама. У свима већим градовима овај је процес већ довршен. Ми имамо насеља потпуно затвореног типа. Једна страна улице је управо једна кућа. Парцеле су обично врло уске с лица, а дубоке, те су у двориштима изидане зграде по дубини. Тако куће тих наших чаршија не добијају довољно светлости, проветравање је рђаво. Ваздух се задржава у малим двориштима без кретања. Тле је загађено врло често нужничким јамама, те су и воде за пиће (бунари) изложене загађењима. Свима овим поступцима слободно земљиште за окућнице све се више смањивало и на крају свело се на незнатно двориште, где су у непосредној близини и примитивне нужничке јаме и свињци и стаје за стоку са ђубриштем и бунар. Овај мали простор загађивао се великим количинама органских материја, изметинама људи и животиња. Природна последица овога је да се у току десетина година земљиште потпуно загадило овим материјама и да су загађења продрла дубоко кроз пропусно земљиште до саме подземне воде. Овакво дугогодишње загађивање земљишта оштетило је шупљикавост земљишта и напослетку пропустљиви слој земљишта изгубио је способност цеђења и постао пропустљив за органске материје па и клице. На тај начин се загађујјз подземна вода. Овако се могу загадити подземне воде целог насеља. Др. Јов. Валента 77 ) још 1882 тврдио је за Београд да му је „земљиште веома покварено и друго што сви и то некада на гласу бунари данас дају све лошију воду за пиће, најзад што је набавка добре воде за пиће један од најважнијих животних питања за наш Београд". 7 ~) Народно здравље 1882/83, Др. Јов. Валента, Канализација и набавка добре воде за пике, стр. 35.