Opštinske novine

216

Београдске општинске новине

У неколико речи осврнућемо се на значај ове установе, на њен постанак и рад. Венеричне болести нретстављају велику опасност и чине огромну штету не само појединцима, њиховим нородицама и друштву, већ и читавој нацији. Узроци овим обољењима разни су. Београд претставља веома погодан терен за обољења ове врсте. Честе посете великог броја странаца тешке економске прилике пољуљани морал и тајна проституција, који је најбољи разносач свих полних обољења, проузроковали су повећање броја венерично оболелих. Раније није било ни економских ни социјалних услова за сузбијање овог зла. Београдска општина поклонила је пуну пажњу со.цијално здравственим установама. Отворивши нове, а оспособивши старе своје установе социјално-здравственог карактера, Београдска општина стаје на пут, поред туберкулозе, још једном социјалном злу: венеричним обољењима, отварајући Поликлинику за кожне и венеричне болести, установу која је све до сада била запостављена. Општинска амбуланта за кожне и венеричне болести отворена је први пут 15 септембра 1928 г. Тада је била смештена у општинску зграду на Каленићевом Гумну, на самој пијаци. У тој истој згради вршене су још три различите службе. Пре подне вршени су завоји, (завијања) по подне је радио један интерниста, а тек по његовом одласку, од 4 часа^ почео би рад венеричне амбуланте. Једини лекар у то време био је д-р Јован Спасојевић, који је поред стручних лекарских послова морао да обавља и послове болничара, служитеља и администратора. Додељиван му је био с времена на време по један болничар, али и то врло ретко. Почетком априла 1929 г. амбуланта је пресељена у општинску зграду код Мостара, која је до тада била општа амбуланта. Тада је постављен још један лекар, д-р Рад Палић, као и један болничар и један служитељ. Али и то за врло кратко време. Лекар је ускоро отпуштен, а служитељка премештена у другу амбуланту. Несташица кредита погодила је и г. д-р Спасојевића, који је био отпуштен. Међутим, како је амбуланта већ у велико развила свој посао и како се број болесника из дана у дан повећавао, г. д-р Спасојевић и даље остаје на раду, без плате, свестајн своје социјалне дужности и са пуно самопрегора не дозвољава да се затвори једна оваква важна установа. После тромесечног - рада без плате, пошто су пронађени потребни кредити, г. д-р Спасојевић се поново враћа у општинску службу. Почетком 1931 године, амбуланта је пресељена у зграду бив. трошаринске станице код Господарске Механе. У то време амбуланти је додељен један болничар, једна служитељка и постављен је један лекар г. д-р Сулјеман Мутових, а после два месеца бива постављен и један медицинар, да би на крају трећег месеца био отпуштен и замењен г. д-р Добривојем Петровићем (августа месеца исте године д-р Мутових је напустио општинску службу, а на његово место упућен је на рад г. д-р Србислав Дојчиновић, који је истовремено вршио и дужност секретара Дирекције за социјално

и здравствено старање). Половином 1932 год. Амбуланта се сели у једну кућу, на спрат, узету под кирију, у улици Браће Крсмановића на Сави. Кра* јем 1932 године на место г. д-р Петровића, који је отпуштен, постављен је г. д-р Михаило Гачић. Две године доцни*ј'е, 1 маја 1935, амбуланта се поново сели у општинску зграду, нешто преправљену и преуређену у ул. Краља Александра 27, из које се 8 марта 1938 г. преселила у своју нову сазидану зграду.

Претседник Општине г. Влада Илић, потпретседник г. Драг Тодоровић са лекарима Градске поликлинике на дан освећења нове зграде. Почетци рада били су изванредно тешки. Са. набавком лекова ишло је исто тако врло тешко. Било је дана, када Амбуланта није имала ни најпотребније лекове, шприцеве и игле. Тек 1935 год. а нарочито 1936, поклања се овој установи велика нажња и даје већи значај, који она потпуно и заслужује. Првог месеца свога постојања и делања Амбуланта је имала свега 32 болесника, а у целој 1928 г. било је свега болесничких посета 1.072, рачунајући нове и поновљене болесничке посете. У 1929 нових је било 1.677, и то мушких 1.076 и женских 601;: поновљених је било свега 13.540, и то мушких 8.850 и женских 4.690. 1930 године нових је било 1.886, поновљених 21.039; свега 22.925 болесничких посета; 1931 нових је било 1.711, поновљених 14.652; свега 16.363; 1932 нових је било 2.768, поновљених 25.505; укупно 28.273; 1933 нових 2.835, поновљених 19.716; укупно 22.551 болесничка посета; 1934 г. нових

3.377, поновљених 14.956

4.233, поновљених 33.237 6.307, поновљених 44.439

свега 18.333

1935 нових 1936 нових 1937 нових

свега 37.470 свега 50.746 је било 9.004, поновљених 42.190, укупно 51.194 болесничких посета. То долази око 177 лица дневно. Треба додати и то да је приликом сваке сеобе опадао и број болесничких посета. Рад ове гране медицине креће се у неколико праваца: лечење оболелих, давање савета како се треба чувати од полних зараза, изналажење извора венерично оболелих и вршење контроле у заједници са општинским реонским лекарима, као и са свима онима који раде са животним намирницама. Годишње се упућивало у болницу 40—50 болесника, и то само оних чија је природа болест'и