Opštinske novine

2

Београд као центар националних, хуманих и просветних друштава

137

— зла, несрећа, беда и невоља, — порока и пакости; — здравље народа биће много боле и рањени и болесни војници, кад се буду борили за Краља и Отаџбину, брже ће оздравити боље се оиоравити и пре оспособити за свој свети позив — дужност према себи и својој кући и позив према Краљу и Отаџбини■ 7 — Југословенски Црвени Крст, као установа има свети задатак. Сваки онај, који је његов члан, значи да жели себи добро, да буде здрав и користан себи, а тиме и друштву, Отаџбини и Краљу. И, у свима културним државама, сваки грађанин без обзира на пол, смара за своју племениту дужност и част, да помаже и да буде члан Црвеног крста: — Јер, он треба и има да се шири код свију и свакога, свуда и у свако време, како код одраслих, тако и нарочито код омладине, — Јер, он је лена школа за морално и др јштвено васпитање, као што и Посланица Коринћанима II 9/7 препоручује: „Сваки по вољи својега срца, А не са жалошћу или од невоље; Јер Бог љуби онога, који доаговољ:к> даје." Краљевина Југославија благодарећи силним успесима своје непобедиве војске и свима родољубивим напорима свога целокупног троименог народа, као и свести и разумевању свих управних органа, постала је велика и славна. Треба бити на то горд, а то свакога треба да подсети, да је сваки створен и рођен да буде користан и племенит, Народу и Отаџбини, а што може лако да се постигне. Југословенски народ, троимени народ Срби, Хрвати и Словенци наше Огаџбине познат је у свету као народ мача и части.И он свакако неће ни на овом пољу изостати иза осталих културних држава, јер сутракад и ако би устребало бранити Отаџбину, ко ће му је бранити него он сам. А да је буде могао бранити треба да је здрав, а здрављз пак било је, ;'есте и биће Главна побуда за оснивање Црвеног Крста. 8 — „Црвени Крст, Краљ. Југославије" као знак неутралности има: Црвени крст на белом пољу, кога носи: све особље санитет-, ских јединица и установа код војске: санитетски официри, сви лекари, лекарски и санитетски пс гоћници, свештеници, болничари и све људство на служби код санитетских трупа и установа — и све особље за добротоворну не-

гу рашених и болесних. Црвени крст, на белом платну махом се носи на левој мишици за време р&та, где се још утискује жиг јединице и установе, у којој дотични служи са бројем списка под којим је заведен. Црвени крст се ставл»а и на сву санитетсху спрему војске, као и на спрему особља за добровољну негу рањених и болесних. Црвени Крст Краљевине Југославије има своју заставу: црвено и бело платно у оквиру круга, коме је пречник 10 м. и она заједно са државном заставом обележава места санитетских јединица и установа: превијалишта, завојишта, пољске и позадне болнице. Та се места обележавају са црвеним фењером. 9 — ЈуГословенски Црвени крст као установа на војишној зони и у позадини има приоригет. Он предвиђа и даје одвећ ревноснима у овом самарићанском послу за време мира извесна одличја: — захвалницу, која се исписује на повељи, — сребрна медаља Црвеног Крста, — златна медаља Црвеног Крста и, — орден Црвеног Крста. „Црвени Крст Краљевине Југославије" као хумана и аутономна установа целога народа сматра да цео Југословенски народ треба да је његов члан. „Будите члан Црвенога Крста!" УИ.

А. Г. Балаж: Теразије