Opštinske novine

334

Београдске општинске новине

управе дошао један човек који плаћа. Плаћања су вршена за све старе затечене обавезе и чак се ишло дотле да су дописне карте слате повериоцима општииским, који су већ били изгубили сваку веру да ће бити исплаћени. То је успех целе ове општинске управе. На примедбу да је буџет мали, г. д-р Поповић одговорио је да је у изгледу један зајам за инвенстиционе потребе и тај зајам неће пасти тешко идућем буџету. Претстоји једна изградња сиротињских станова на широј основи, тако да ће и то крупно питање добити своје решење. О питању паушала на алкохолна пића г. д-р Поповић је одговорио да је то једно од најосетљивијих питања у финансијама Београдске општине. Постоје велике тешкоће са шверцозањем, али снижење трошаринске стопе не би довело до уклањања шверцовања. Ни калкулација г. Новитовића ни његов предлог о снигкењу трошарине не би учинили да се шверцовање сасЕим искорени. Одговарајући г. Максимовићу, г. д-р Попозић је указао да у погледу дотирања социјалних радничких

установа, поред суме од 450.000 за радничка склоништа постоји још и сума од 360.000 динара, колико Општина илаћа за ануитет за зајам од 10 милиона динара. Што се тиче кредита за подизање споменика Краљу Петру Ослободиоцу и Краљу Александру Ујединитељу, 2 милиона динара који су били у буџету за 1937/38 годину резервисани су у Оиштинској штедионици за ову циљ г. Претседник писао је писмо г. Претседнику Краљевске владе, да се зиди шта ће Краљевска влада да учини и у погледу места и у погледу дотирања за тај циљ. На крају г. д-р Поповић осврнуо се и на питање Сајма за који заслуга на првом месту припада Градском већу, али у главном г. Влади Илићу, који се био својски ангажовао да се да нешто лепо. Данашње сајмиште, то је једна пропаганда за Београд, која вреди више од средстава која је Општина уложила у то сајмиште. Тиме је дискусија у начелу била завршена и Градско већ& једногласно примило је у начглу буџет за 1938/39 годину.

Борба против маларије и комараца у Београду — Конференција у Кабинету Претседника Општине града Београда одржана на дан 8 априла 1938 го дине по питању борбе против маларије и комараца у Београду. —

Пред ову као и раније општинске управе поставило се једно важно питање које стоји у тесној вези са здрављем и хигијеном београдског становништза. То је питање борбе против маларије, и више од тога, питање борбе против комараца, мува и других инсеката које нреносе нечистоћу и заразу. У озој борби која се до сада водила више мање неорганизовано, недостајао је план рада, недостајала је повезаност и сарадња државних и општинских установа, које су позване да воде рачуна о јавној хигијени и здрављу становника. Из тих разлога потекла је иницијатива Претседника општине г. Владе Илића за сазивање једне озакве конференције, која има за циљ да оствари планску сарадњу свих установа које су заинтересоване у овој акцији. Конференцији је претседавао Претседник Општине града Београда г. В. Илић. Били су присутни г.г. д-р Стеван Иванић од стране Министарства социјалне политике и народног здравља, инжињер Т. Филиповић, од стране Министарства грађевина, д-р Сима Милошевић, од стране Медицинског факултета, пуковник д-р Тадић, од стране Министарства војске и морнарице, д-р Штамбук од стране Централног хигијенског завода, д-р Вглимировић од стране Управе града Београда; затим г.г. д-р Радовановић, д-р Гркинић и д-р Чолаковић. Од стране Општине присуствовали су градски већници г.г. д-р Љуба Стојановић и д-р Јован Мијушкозић и г.г. д-р Угљеша Давидовић, директор Одељења за социјално и здравствено старање, Др. Сергије Рамзин, шеф Отсека јавне хигијене, д-р Србислав Ђонић, шеф Дезинфекционог завода, инж. Хуго Розенцвајг шеф Инжињерског отсека, инж. А. Крстић, шеф Отсека за паркове, инж. Слобадан Петровић, упразник водовода,

инж. Миливоје Бркић, шеф КанализационоГ отсека и инж. Милан Јањушевић. Отварајући конференцију Г. Влада Илић је образложио циљ| и мотиве због којих је конференцију сазвао и апеловао на сарадњу тако потребну за ефикасну борбу против маларије и комараца. За овим су саслушани стручни рсференти општинских лекара г.г. д-р Сергија Ра>1зина и д-р Србислаза Ђоиића. За оснизање антилаиаричке станице у Београду Срески санитетски референт из Панчева г. д -р Радсвановић изнео је стање маларије у Панчзву и околним селима и узроке оболења од маларије. Ко лстатује да је све већи проценат оболења у тим крајевима. Маларија није пренета већ је ендемична — месна. За ефикасну борбу против маларије потребно је основати антималаричну станицу у Београду, која би пратила кретање болести, испитивала узроке и предлагала мере за њено сузбијање. Г. д-р Радовановић је пргдложио да се бановински кулук који о;таје неискоришћен, употребити за асанационе радове подводних терена који претстављају најопаснији извор заразе. Технички радови као најзажније сретстзо борбе Као главно сретство за борбу против маларије и комараца у Београду г. д-р Стеван Иванић, пачелник Министарства социјалне политике и народног здразља, сматра велике техничке радове које треба предузети у циљу асанације многобројних терена око Београда., За Бео1рад маларија није такав баук и покренуто питање треба углавном свести на борбу против комараца. Предлаже да се оснује стална комисија која би била састављена од преставника Министарстза гра-