Opštinske novine

Комунална хроника

335

ђевина, Министарства социјалне политике и народног здравља, Министарства саобраћаја, Министарства пољопривреде, Управе града Београда, Централног хигијенског завода, Медицинског факултета у Београду, Општине и других установа. Ова је комисија потребна по мишљењу г. д-р Иванића не ради тога да сузбија маларију него да изради план рада и предложи конкретне мере ко;е треба предузети. Преко ове комигије Општина ће бити у могућности да оствари потребну сарадњу и потпору надлежних министарстава, Обавеана пријаза сзаког оболеша од гааларије Излажући поједине техничке и медицинске мере г. д-р Иванић је нарочито поменуо да треба појачати хигијенски надзор у самом граду. Треба уклонити нехигијенске нугшике и асанирати помијаре и загађена дворишта који су данас легло комараца и других опасних инсеката. Опгатина би требала да уведе обавезну пријазу сваког оболења од маларије ради предузимања мера предохране и вођења тачне евиденције о кретању болести. То данас Општина не ради, а таква једна установа потребна је и може се остзарити без великих жртава. Како наука гледа на озај проблем Д-р С; ма Милсшгвић прсф. медицинског с{а:<ул'.е а у Београду, излаже ово питање са гледишта медицинске науке. По његовом мишљењу било би погребно основати и антималаричну станицу и сталну комисију коју предлаже г. д-р Иванић. Станица би имала задатак да врши претходна стручна испитивања, да врши биолошке и ентомолошке студије, да прикупља податке, и. да сав тај материјал предаје сталној комисији, која би на основу тога предлагала практичне и конкретне мере. Технички радови о којима је до сада било говора, долазе по реду на последње место. Они треба да спрозеду у дело резултате до којих се дошло у току научних испитивања. Ако би се пошло обрнутим путем ризиковало би се, по мишљењу г. д-р С. Милошевића, да се баце огромна материјална стретства и да се при том нигата не учини. За енергичну и планску акцију Претседник Општине Г. Влада Илић и сам дели мишљење о потреби оснивања једног одбора чија ће дужност бити да се стара за обављање послова и предузимање мера у циљу отклањања маларије и комараца у Београду. Одбор треба да буде тако сасгављен, да у њему буду заступљени претставници свих заинтересованих министарстава и установа, јер без њихове сарадње Општина не може много да уради. Такав одбор имаће потребан ауторитет и послови ће се брже и лакше свршавати. Верује да успех неће изостати ако се акција буде водила енер-

гично и ако се буде имало добре чоље. Потребно је да се добро организујемо и енергично боримо — каже Г. Илић. Београд као туристичко место несме имати комараца. За овим је Г. Илић говорио о многобројним изворима маларије и комараца у Београду. Поменуо је нехигијенс.ке нужнике, загађена дворишта, помијаре, свишце и др., и нагласио да треба повести енергичну борбу за њихово уклањање. Установиће се редовни месечни прегледи дворишта и домова и водиће се рачуна да се чисте и уредно одржавају. Друго легло комараца су баре којих има свуда око Београда. Гу се поставља најтежи задатак и он се може решити само узајамном сарадњом Општине и државе. Маларија се мора лечити постепено. Али комарце треба таманити свуда без обзира да ли су маларични или не, јер Београд као туристички град несме имати комараца. Панчевачки рит, Дунавски крај и Макиш Говорећи о подводним теренима око Београда, Г. Илић се нарочито задржао на Панчевачком риту, Дунавском крају и Макишу. Панчевачки рит треба исушити и испумпати сувишну воду. Ако то није могуће треба га прет.ворити у језеро. Целу обалу Дунава треба опасати каменим зидом и тако је претворити у пријатно шеталиште. Макиш се може асанирати једино ако се цео експроприше и постане власништво Општине. Место подводног и нездравог Макишког насеља замишља се зелени појас и аеродром у зеленилу и пријатној околини. У дискусији која је трајала пуна три часа, учествовали су још гг. Икж. Т. Филиповић, начелник Мин. г рађевина, д-р Тадић, санитетски пуковник, и од стране Општине гг. Александар Крстић, шеф Отсека за паркове и Слободан Петровић, управник водовода. Озбиљност и важност питања коме је била посвећена ова конференција изван је дискусије. У толико је њено сазивање имало више места и оправдања,. Јер опасност од комараца, и инсеката у опште, заиста је велика. Нарочито у великим градским англомерацијама. Тај „непријатељ кога ми мало познајемо грдно ^ам се свети за наше презирање, нарочито нама, у нагаој земљи где се о њему води тако мало рачуна... Где год се окренете сретнете их. Они најдубље улазе у наш живот и прате нас стално свуда. Ноћу „уједају" нас комарци и дању пецају муве или улећу мушице у очи..." Н.