Opštinske novine

Чланци и студије

Питање млека у Београду — Поводом пропагандног дана здравог млека 8 маја т. г. —

Проблем млека је једно од најкрупнијих хигијенских питања у низу осталих комуналнах питања, које се зише пута покретало, свестрано се третирало и расправљало; чињени су такође конкретни кораци да се то витално витање најзад реши на један рационалан начин, који би осигурао у целости јавне хигијенске интересе, као и обезбедио интересе нарадне привреде. Наша је престоница нарочито заинтересована у правилном решавању питања млека, јер, према статистици, престоница троши минималне количине млека, свега око 70.000 литара дневно, а умирање деце од дечијих пролива, иако је у опадању, ипак заузима видно место у целокупном дечјем морталитету, са којим реоград предњачи у низу осталих културних градова. Из низа конкретних покуса на решавању питања млека напоменућемо замисао општинске управе пре 7 година, по којој би се у Београду организовало централизовано снаб" девање млеком. Решавање ове крупне задаће, као што је познато, наишло је на финансиске тешкоће и недовољно разумевање. Пре две године, опет у циљу решавања тога питања, које као Дамоклов мач, стоји над главом престоничког живота, приступљено је изради детаљне локалне уредбе о производњи, преносу, продаји и контроли млека у Београду. На дефинитивном редиговању ове Уредбе сарађивали су тако рећи сви заинтересовани, меродавни и стручни фактори. Приликом свестраних дискусија на изради Уредбе била су додирнута многа важна питања, скопчана са проблемом млека, по којима је била постигнута сагласност изражена јасно редигованим члановима Уредбе. Израда уредбе се диктирала стварним локалним потребама а и недостатком постојећих законских прописа у погледу млека. На тај начин Уредба је регулисавала сва питања производње млека, почевши од штала до потрошача, предвиђајући организовани систем производње млека на база издржавање сабирних станица са хиги-

јенским снабдевањем млеком. У циљу нормирања питања квалитета млека и цена, млеко се према уредби класифицира у 3 категорије: 1) гарантирано, асептично млеко, или дечје млеко за непосредни конзум без икакве пресаде; 2) контролисано млеко у пастеризованим или стасанизираном стању, и најзад 3) индустријско млеко за прераду. Као што се види, циљ је Уредбе да се питање млека реши законодавним путем, тј. одозго. Други пут и начин решавања тог проблема креће се преко шире јавности заинтересоване и заталасане пропагандом, која утиче увек својим оштрим истицањем проблема и јасним захтевима, да меродавни фактори буду упућени 'што пре решавању извесних питања, која услед те пропаганде постају популарна, а у гачима јавности чак и витална. Циљ приредбе пропагандних дана јесте тежња ка што ве ћој потрошњи млека и што бољој производњн и поново покретање питања млека са поновним истицањем неопходне потребе решавања тог проблема, неопходног са гледишта хигијенских интереса становништва престонице, потрошача млека — одраслих, болесника и најзад најмлађих становника — незаштићене деце, а такође нужног и са гледишта интерзса народне привреде и комерционалног промета млека и млечних производа. Дакле, оправдано је и опортуно користити се са обадва начина и пута, законодавним и пропагандистичким, јер се они допуњују и узајамно потпомажу. Пропаганда потрошње млека код београдског становништва нарочито је потребна с обзиром на наше локалне прилике, где се млеко минимално троши, тако да је становништво упућено у главном на месну храну чега конзумира у количини од 194 грама дневно (на једног становника), док конзум млека једва прелази 200 гр. дневно просечно на једног становника. Пропаганда млека и већа потрошња млечних производа не само да одговара стварним потребама рационалне народне исхране у престоници, већ служи као потребан и неопходни коректив садањег начина