Opštinske novine

240

Београдске општинске новине

Боранија-вариво 865 гр. 630 дин Јаја 9 ком. 4.50 дин. Кукуруз куван 558 гр. 4,— дин. 5 кгр. телетине — 100.— дин. одговара 1 кгр. бутера 40 дин. Ова табела ,сем калоричних еквивалената, приказује цену појединих врста домаћих јела, која одговарају по калоричној вредности једном литру млека по данашњој цени од 2.50 дин. Таблица лепо илуструје у исто време како довољну концентрисаност хранљивих састојака у једном литру млека, тако и релативну јефтиноћу млека као хранљивог производа у низу осталих домаћих јела. Без обзира на ова убедљива упоређења, потрошња млека и млечних производа код нас је минимална, као што је горе речено, а специјална потрошња млечних производа износи ништавну дневну количину. Она према израчунавању износи око 16 и по грама на једног становника. Напоменућемо овде, да један килограм доброг бутера одговара приближно 5 кгр. телетине (око 100 дин.) а поред тога је бутер нарочито богат антиинфекциозним витамином А. Сва факта и познавања о саставу и хранљивости млека и млечних производа још нам указују на потребу шире пропаганде, за што већу потрошњу млека и млечних производа, а што је у интересу народног здравља као и у интересу народне привреде. Млеко из београдске околине, које се доноси за потрошњу у Београду, предмет је сталне и будне контроле од стране Поглаварства, због чега о квалитету млека пострје детаљни подаци. На основу података Хигијенског отсека, кретање масноће у београдском пијачном млеку, као једног од најглавнијих састојака млека, креће се на рглативно високим процентима, који знатно надмашују норму прописану чл. 32 Правилника о ближим одредбама за извршење закона о надзору над намирницама за живот. Овде је потре&но да је та норма и »сувише ниска, јер износи свега 2,3 п /о према 3,6% минималног процента масноће млека на београдској пијаци у месецу априлу. Овако нормирање масти на сувише ниским процентима иде само на штету млекарства, те према томе требало би да се што пре сторнира и да се замени реалном нормом, која одговара стварним локалним приликама. Према нашим констатацијама, минимални проценат масти у пијачном млеку пада на месец април, када он износи 3,64°/о, док осталих месеци масноћа је знатно већа и постизава зимских месеци 3,82% (месеца јануара и децембра). Према подацима Градске хемиске лабораторије (г. д-р Мокрањца и г. Валдмана), проценат масноће у шталским пробама млека, узетим директно из штала, још је већи него у пијачном млеку и нзноси просечно за целу годину 4,05Сем тога рефракциони број

хлор-калцијумовог серума, који карактеризира концентрацију хемиских састојака млека, је висок и знатно прелази норму прописану швајцарским законом, усвојену код нас. Према тим прописима ова норма рефракције сматра се равно 38, док млеко из београдске околине, узето директно из штала и израчунато на основу испитивања неколико стотина крава, износи преко 39,7. Што се тиче просечне количине млека, које даје једна крава музара у околини Београда, она износи око 9 лит. Бактериолошка испитивања млека за последње године, а на основу података Градске бактериолошке лабораторије (д-р А. Јовановић) показују да проценат млека са нечистоћом преко 0,005 (горња граница —0,01) сачињава 1937 год. свега 1,27о/о, што је изведено на основу испитивања преко 4600 проба. Бактериолошки симптоми маститиса били су утврђени од стране лабораторије свега у 10 случајева или у 0,21% свих узетих проба. Туберкулозни маститис, односно бацил Коха у седименту млека ниједанпут није констатован, као што нису нађе\не ни патогене клице у Ци]ачном млеку. Ради компарације наше ситуације у погледу туберкулозе на страни, навешћемо пример Данске, класичне земље млекарства. Та _ мо, пре.ма подацима извесног стручњака Банга, туберкулозом су заражене краве у 50%, а у неким појединим м-естима у 70—80%. Истраживањем у већем броју узорака млека на страни, која су била предузета у појединим градовима Европе, доказано је присуство туберкулозних клица у 15,5% свих прегледаних проба млека и у 21,5% свих прегледаних проба бутера. Негативни налаз у погледу бацила Коха код нас потпуно се подудара са подацима и резултатима туберкулинизације, која се врши сваке године у околини Београда на тражење Град ског поглаварства. Према званичним извешта,јима надлежних државних ветеринара, проценат туберкулозних крава износи свега око 1,18%, при чему 1е он још знатно мањи у србијанским селима, где се обично краве не негују под шталским режимом. У овим селима просечни проценат туберкулозних крава износи око 0,5%! Случајеви модерне болести, инфекциозног побачаја, која је узела јачег маха у многим земљама Европе, код нас нису били констатовани у ужој околини. Стога смо се ми налазили у доста повољној ситуацији како у погледу епидемиолошком, тако и у погледу биохемиских особина млека, и рационализација целокупног млекарства у најближој будућности наишла би на много већи успех него на страни, где се морало борити са много већим тешкоћама. Главни недостаци и мане београдског млека леже у примитивизму проНзводње и сна-