Opštinske novine
ГЈитање млека у Београду
239
изводње од потрошача увек крије могућност загађивања и квара млека у току транспорта, који се врши примитивним начином у већини запрежним колима (85%) а каткад и пешице на обрамици (3%). Наша престоница снабдева се млеком неорганизовано од стране индивидуалних сељачких газдинстава, те је дирек тно заинтересована у правилном снабдевању здравим млеком, јер је још увек дечија смртност у Београду висока према осталим европским градовима, а специјално умирање од дечијег пролива, без обзира на осетно опадање последњих година, још сачињава скоро једну петину у целокупном ! дечјем морталитету (19% у 1936 год.). У исто време горе смо истакли чињеницу несразмерне мале потрошње млека и млечних производа у Београду према осталим градовима, што се такође мора корегирати у интересу правилне исхране, јер смо у погледу потрошње млека заостали иза свију културних градова и стојимо на последњем месту. Ради илустрације ове чињенице навешћемо таблицу компаративне погрошње млека по взћим градовима Европе и Новог Света на једног становника:
Детаљни састав млека може се видети из ове таблице: САСТАВ МЛЕКА
Вашингтон Антверпен Штокхолм Базел Г елсинкфолс Цирих Чикаго Минхен Беч Праг Берлин Загреб Београд Скопље
1100 750 750 720 670 650 600 430 400 375 300 250 225 180
грама грама грама грама грама грама грама грама грама грама грама грама грама грама
Вода (просечно)
87,50%
млечни шећер
4.8 %
маст
3,5 %
казеин
2,8 %
минералне соли
0,70%
албумин
0,60
лимунска киселина
0,12
лецитин
0,06%
холестерин
0.01%
карбами т
0,08%
глобулин
0,03%
витамин А (антиксерофталмични, антиинфекц.) -)—]
витамин В/1 (антинеуритични код Бери-бери) -
1--+ +
витамин В/2 (антипелагрични)
+ +
витамин С (антискорбутични)
--
витамин Б (антирахитични)
--
витамин Е (антистерилитетни)
--
витамин Н (кожни)
Као што се из ових података види Београд, као и остали југословенски градови, троши веома мало млека. Узрок овој минималној потрошњи млека од стране наших градова вероватно лежи са једне стране у недовољној упућености грађанства о хранљивом квалитету млека и значају млека у дечијој исхрани, храни реконвалесцената и уопште људској исхрани, а с друге — у рђавом и нехигијенском снабдевању града млеком. Према томе, ради рационализације градске исхране и повећавања потрошње здравог млека потребно је ширити основна знања о хранљивом значају млека и радити на реорганизацији производње и планском снабдевању града млеком. О значају млека као најважнијем продукту исхране ширих народних слојева, а незаменљивом за исхрану деце и болесника, казаћемо овде неколико речи. Напоменућемо да и сам биохемијски састав млека пружа најпотребније састојке човеку за изградњу ткива и органа и за даље његово функционисање.
Као што се види из горње таблице, млеко садржи најдрагоценије хранљиве састојке и у таквој подесној комбинацији и конзистенцији да омогућава најекономичнију и најлакшу њихову асимилацију од стране чак и болесног и дечјег организма. Прегледом горње табице констатујемо присуство у млеку најважнијих витамина као и потребне минералне соли. Не треба заборавити да у нашем веку деминерализација и авитаминоза, или недостатак витамина, често прате градско становништво, удаљено од производа села, због чега смо често принуђени да прибегавамо набавци свемогућих скупоцених лекова и различитих препарата витамина, скупих производа фармацеутске индустрије. Међутим, млеко нам пружа све потребне хранљиве састојке, као и све врсте витамина, који су потребни за правилан развој организма. Као мера хранљивости и хранљиве вредности појединих врста животних намирница узима се количина топлотних јединица-калорија, које се развијају при сагоревању дотичне намирнице. Према Шерману и Кенигу један литар млека даје 692 калорије, те Према томе хранљива вредност једног литра млека одговарала би на пр. 3844 грама киселог купуеа, 3333 грама парадаиза, 625 гр. пилетине, око 400 гр. јунетине, 9 ком јаја и др. Шематички калорични еквиваленти једног литра млека могли би се поставити следећом табелом, израђеном у Отс. јавне хигијене а на основу хемијских анализа домаћих јела београдског стручњака д-р Вајића. Један литар млека одговара хранљивој вредности: Кисели купус-вариво 3844 гр. 9.50 дин. 1 кгр. млека 2.50 дин. Кромпир-вариво 618 гр. 7.— дин. Пасуљ-вариво 558 гр. 3.70 дин. Сладак купус 910 гр. 4.90 дин. Бечка шницла 223 гр. 12.— дин. Пуњена паприка 528 гр. 6.30 дин. Грашак-вариво 600 гр. 5.40 дин.