Opštinske novine

Позоришна хроника

Поводом репризе „Холанђанина Луталице" од Рихарда Вагнера на нашој позорници „Шхе аиб с1ег Регпе 1ап^б1 уег^ап^пег 2еНеп брг1сћ! сНебеб Ма<1сћепб ВИ<1 ги Ш1г. \^1е 1сћ'б ^е1гаиш1 беИ; ћап^еп Е\У1^кеИ;еп, ^ог ше1пеп Аи^еп бећ'1сћ'б, ћ1ег .. ."

„Шоћ1 кеппЧсћ (Исћ! ^оћ1 кеппЧсћ с1е1п Себсћ1ск! !сћ капп!е сНсћ, а1б 1сћ гиегб1 сНсћ баћ! Баб Епс1е <1етег Оиа1 1б <1а! — 1сћ ћ1п'б с1игсћ с1егеп Тгеи'с1ет НеИ (1и 11пс1еп бо11б1!" К. УЈа^пег (Оег Ше^епс1е Но11апс1ег, из I и 111 чина)

Иако је несрећном судбином вечно гоњени велики песник Хајне забележио неколико саркастичних разматрања на рачун жена у вези с легендом о Холанђанину Луталици, Вагнер је — обрађујући овај исти мотив по Хајнеовој верзији —, на један чудесан начии употпунио своју галерију женских типова, тако да је с пуно права сам себе могао назвати „обожаватељ жена". Сигурно међу најинтересантније и најоригиналније идеје у књижевности долази издање Вагнерових прича, прича у којима је овај велики, музички и књижевни геније у исто време, самостално и потпуно лично, обрадио старе и средњевековне легенде, које су због своје симболике и своје лепоте толико пута обрађиване и у лепој и у научној књижевности. „Дошао је к нама с причом која је задржала децу од игре, а старе л>уде од њихова угла поред камина...." Ове речи, које служе као мото енглеском издању Вагнерових прича, најбоље их карактеришу. Лепе су у толикој мери, да у целости окупирају свачију пажњу, без обзира и на доба и на нарочити укус. Вокер Мк Спеден, аутор ове дивне књиге Варнерових прича — ^а1кег Мс 5рас1с1еп, „$1опеб 1гот \Уа^пег", Сеог^е Наггар, 1^опс1оп 1931 —, тумачећи њихов постанак, вели у уводу: „Била би дужа прича него све „Вагнерове приче" узете скупа, да се растумачи, где су ове приче настале и како су се шириле. Прошли су векови пре него су оне у Вагнеровој души добиле своју музичку обраду. Некоје су певали око примитивне пољске ватре људи дивљег изгледа одевени у кожу од животиња, некоје су се шириле усменом предајом далеко раније него је била позната и најпримитивнија уметност писања; знали су их у разним земљама, иако у разним варијантама". Но, у Спеденовој књизи су приче изнете онако, како их је Вагнер обрадио. Но, иако је Вагнер за основу својих опера узео већ постојеће легенде и приче, он их је ипак обрадио потпуно самостално, уносећи у њих своје лично схватање филозофа и великог естете. Читајући их једну за другом, намеће се цео низ великих проблема,

али се јасно осећа и једна дубока и дирљива мисао, која их све веже у једну велику целину: Вагнерово решавање проблема љубави, њеног значаја и њеног остварења. ЈБубави, праве, велике, љубави, као трајног и сретног осећаја — нема на земљи, љубав је ослобођење, а њено царство ван земаљских граница. Страдање као елеменат љубави, а љубав као његово решење, ослобођење, ма колико да се јасно осећа у Нибелунзима, знаменитој Вагнеровој тетралогији, ипак ова велика Вагнерова мисао и схватање још много јасније долази до израза у осталим његовим причама: у љубави Лоенгрина и Елзе, Танхојзера и Елизабете, Тристану и Изолди, али најјаче у овом дивном, неупоредивом морском-миту, најлепшој поморској причи, легенди о „Холанђанину Луталици", коју је Вагнер, како је споменуто, обрадио према Хајнеозој нерзији. Прича је савршена и као уметничко дело и као замисао. Нарочито је привлачна тим, што је лик жене тако рељефно истакнут поред све дискретности тумачења. Док се познати лик Брунхилде из Нибелунга донекле расплињује у огромној машинерији једног компликованог, далеког мрачног народног епоса, дотле се лнк Сенте из „Холанђанина Луталице" очитује јасно у свој својој чистоћи: зоре, росе и свег оног што може да послужи као фигуративно приказивање једног узвишено чистог, нежног, замишљеног и сањарског душевног стања. Ту је достигнут максимални степен једне истанчане уметничке фантазије, која игра на врховима наших емотивних осећања и даје један од најдивнијих женских ликова. Брунхилда одлази у смрт ради љубави и јури на свом белом коњу у пламен, који мора да је сагори — као Јунак-Жена. Она је на свом лику ипак задржала сву силу и снагу преставника старе теутонске расе, који су се, у свој својој физичкој снази барбарских народа, појавили из старих германских шума у светло једног новог дана, тако пресудног и значајног за сво човечанство. Сента је дух од почетка до краја, и у толико је више слична оличењу инспирације, него акције, улози, коју Брунхилда толико пута