Opštinske novine
Књижевна хроника „Војна енциклопедија" *
„Војна енциклопедија" — под тим именом већ се публикује у Београду једно опсежно и у исто време важно дело. Прво дело те врсте, које се код нас у Краљевини Југославији, публикује. Потребно је на сваки начин обавестити читаоце бар нешто о томе значајноме делу, на коме ради наша скупљена и пробрана интелектуална елита, нарочито из редова активне војске и морнарице. Војна енциклопедија рађена је на бази општих енциклопедија и стручних војних енциклопедија страних држава, које су их већ публиковале. „Војна енциклопедија", несумњиво корисно — чак и од великога значаја — дело, треба да интересује Београд: — Прво, што је Београд херојиски град, око кога су се стално одигравали важни војни походи који су у Војној енциклопедији описани или бар споменути, — Друго, пгто су готово сви читаоци „Београдских општинских новина" војници — активни или у резерви, те ће их војна литература интересоваги. Пре него бисмо изнели оцену Војне Енциклопедије, која се у Београду публикује, биће потребно да се следеће истакне: I — „Енциклопедија", као реч, у опште, грчког је порекла (значи: заокружена обука). Она је у суштини скуп краћих концизних — али јасних и ипак потпуних — популарних чланака из свих области људског знања и занимања. Она може бити: — општа, у којој се износи све знање, материјал из свих научних грана, и — стручна, у којој се третира чисто стручно знање: војна, грађевинска, судска итд. „Енциклопедија", према начину излагања, како општа тако и стручна, може бити: — систематска, с логичним распоредом материјала, који се у њој публикује, — реална, с азбучним распоредом материјала, који се у њој износи, — научна, с научним материјалом, који се у њој третира. „Енциклопедија" уопште разликује се од „лексикоона" како по начину обраде, тако и нарочито по обимности обраде појмова. Али између енциклопедија и великих лексикона има доста сличности, зато се такви лексикони зову енциклопедијски. И они обухватају све појмове и
проблеме, из живота и свих научних грана, само краће обрађене. За израду ове „Војне енциклопедије", коју овде истичемо послужиле су нам као извор и све чувене светске енциклопедије и енциклопедијски лексикони, нарочито они њихови делови који обрађују војне ствари. Енциклопедије, као збирке свега знања, датирају још из старог века — из доба пре рођења Исуса Христа. „Енциклопедија" је у то доба била најлепше претстављена у делима: — Аристотела (384—322), најчувенијега грчкога филозофа, који је био и учитељ Александра Великог, чувеног војсковође. — Плинија Старијег (23—79) чувеног римскога научника, природњака и енциклопедисте, који је написао чувено дело: „Природна историја" у 37 књига, која се сматра и истиче као прва енциклопедија. И средњи век је имао енциклопедија. То су биле збирке теолошких или филозофских знања. Али се Енциклопедија развила и усавршила тек у новом веку, кад почиње да се развија као научна дисциплина. Најчувенија је Енциклопедија француских научника Дидро-а и Даламбера из XVIII века, на којој су сарађивали најблиставији умови тога доба. Та је Енциклопедија скуп целокупног знања тога доба и послужила је као основица и узор свима доцнијим енциклопедијама. Из најновијег доба чувене су и ове енциклопедије: Британска енциклопедија, (на којој је отпочет рад 1784 а завршен 1817), која је доживела неколико издања. И она је рађена на бази Дидро-ове и Даламберове Енциклопедије. 1 „Рускал Болвшеваи Советгкал енциклопедиа^", у 64 тома у издању „МеАдународнан књига", Москва 1930. Чехословачка, Грчка, итд. Југословенска: „Народна енцмклопедија српскохрватска-словеначка" од Станоја Станојевића (Београд, 4 свеске), „Шупсит басгит", 1751—1819,. у 8 томова, 9. том 1909, Загреб. Најзначајније дело за прошлост Југословена, највећа наша црквена историја, коју је покренуо р. ШсерипН 1720 год., наставили Д. Фарлати и Ј. Колети, док је као 9. том допунио, исправио и објавио Ф. Булић 1909 год. и, „Свезнање", издање Народног дела, Београд 1937., и друге.
* Поводом појаве новога дела „Војна енциклопедија" Београд 1938.
1 Тће Епсус1ореЉа ВгИашса, Еопс1оп 1929 у 24 тома.