Opštinske novine

358

Бео градске општинске новине

деваља огроман је, јер је везан за фактор времена, који је поред фактора темпер.атуре одлучујући у биолошком процесу размножаваша клица у млеку као одличне хранљиве подлоге. Имајући у виду, да је млеко услед својих биохемиских особина првокласна бактериолошка подлога, коју, као што је познато, бактериолози употребљавају у лабораторијама за вештачко одгајивање многих врста бактерија, онда је разумљиво да је начин снабдевања града обичним примитивним транспорним срествима од првокласног хигијенског уплива на живот и здравље становника града. ПотсетићемО само да се број клица у мдеку при температури 15°С повећава за 9 часова (по МиКелу) од 9.000 на 31.700 клица, а при температури од 37°С (по Макринову) од 758 на 20,000.000 за 24 часа. Додирујући питање температуре_, учинићемо мали осврт на однос локалних метеоролошких прилика, специјално температурних Средња просечна температура у Београду за три последње године, према подацима београдске Метеоролошке Опсерваторије, износила је 11,7°, 12,4°, 12,7°С тј. показивала је вредност температуре, код које се процес множења клица приближавао темпу повећавања клица мало час назначеном по Микелу. На основу метеоролошких података из прошле године имали смо 5 месеци са средњом температуром преко 18°С тј. температуру довољну за брзи развој клица и то: мај са 18,8°С, јуни са 21,8 јули са 21,9, арвгуст са 20,4 и септембар са 19,2°С. Према овим подацима о средњој температури може се закључити да скоро у току половине године у Београду владају нарочито повољни услови са брзи темпо многкења клица за време чувања и трднспорта, при чему се ова брзина под повољним условима може приближно узети као удвостручавање броја бактерија сваких пола сата. Претпостављајући да изложено млеко при садањем примитивном начину производње саДржи у једном кубном саитиметру најмање 30.000 клица а сишгурно и више, онда би се за 1 сат транспорта млека број клица попео до 120.000, тј. млеко би било по садржини бактерија на граници бактериолошки доброг млека. На бази оваквих бактериолошких калкулација поделили смо целокупни реон производње [млека за потребе Београда у три зоне: Прва зона то су села удаљена на одстојању једног сата транспорта коњским запрежним колима до 8 км., друга зона удаљена за 2 сата транспорта и трећа удаљена за преко 2 сата и више. Као транспортно сретство при овој подели на зоне снабдевања узимамо у обзир првенствено транспорт коњским колима из разлога што је то засада најглавнији начин пре-

носа млека, што се да видети из следећих података. Млеко се доноси: чезама и др. коњским колима 87,14°/0' моторним колима и аутомобилима б,10 () /ожелезницом 4,22% пешице на обрамици 2,54% Према прикупљеним статистичким податцима Отсека јавне хигијене, Београд са Земуном с набдева се млеком директно од стране 2.511 произвођача, распоређених у 48 општина и индиректно преко велико-продаваца. Количина млека, која се доноси директно од стране произвођача, износи 79%, док остатак од 21% млека пада на велико-продавце, који млеко доносе у количинама од 300—3000 литара дневно. На тај начин снабдевање Београда млеком врши се у главном појединачноиндивидуално и неорганизовано. Целокупни конзум млека на основу статистичких података Отсека јавне хигијене, верифицираних контролом у више праваца и са више страна, износи дневно за иоследње месеце 1938 год. око 72.000 литара, што значи,. да један становник ирестонице дневно троиш 225 Грама неирепађеног млека, рачунајући број становника Београда са Земуном од 320.000 становника. Ову целокупну количину конзумираног млека производи 9.000 крава распоређених у преко 2.500 газдинстава у 48 општина или 48 различитих места производње млека, која делимо на основу бактериолошко-хигијенских принципа у три горње зоне снабдевања. У прву зону, према овој подели, спадале би следеће општине: Београд са 180 газдинстава, Земун са 328, Бежанија, Борча, ВиЈињица, Сланце, Миријево, Мали Мокри Луг, Велики Мокри Луг. Целокупни капацитет снабдевања из ове зоне износи 39,2%. У другу зону места производње спадају села удаљена од престонице на 1—2 сата транспорта коњским колима или села удаљена на 8—16 км. Целокупна количина млека, која се доносе из ! ове зоне износи око 20.236 литара или 28,11%. Овамо спадају следећа места: Калуђерица, Болеч, Бели ПоТок, Кумодраж, Јајинце, Пиносава, Раковица, Сремчица, Рушаш, Ресник, Кнежевац, Железиик, Жарково и Овча. Најзад у трећу зону спадала би сва остала села и то удаљена са преко 2 часа транспорта, тј. времена довољног да се млеко са бактериолошКог гледишта осетно модифицира и топлих месеца пређе границе бактериолошки доброг млека. Капацитет снабдевања из ове зоне сачињава 32,69%. Иначе целокупни реон одакле се доноси млеко веома је простран, чији се радиос протеже преко 220 км. У низ најудаљенијих долазе: „Беље" — 220 км 1 .. Шид 101 км., Нови Карловци 61, км., Никинци 52 км. Што се тиче дистрибуције — разнопгења млека за потрошаче, казаћемо неколико речи