Opštinske novine

Снабдевање Београда млеком

Проблем млека }е компликовано и сложено питање, које садржи многе елементе и тангира многе стране хигијенског, социјалног привредног и комерцијалног живота, те због тога рзшавање овог питања мора се заснивати на реалном 1 познавању многих чињеница и елемената тога сложеног проблема. Специјално за живот многих градских агломерација, као што је Београд, питање млека је претежно питање здравсгвено-хигијенско,, јер је млеко основна и незаменљива храна у дечијој исхрани а такође у исхрани болесника и реконвалесцената. У исто време млеко је, у доба урбанизм;а и везане са њим авитаминозе и деминерализације организма градских становника удаЈћених од производа села, неопходна допунаипотребан коректив нерационалне градске исхране нашег становништва, упућеног у главном на претеЈрани конзум меса, који се код БеОграђана пење до сувишне количине од 194 грама дневно по једном становнику, а док дневна потрошња млека износи свега у Београду 225 грама. Потрошња осталих млечних производа такође је минимална и према подацима градске хигијенске статистике износи све га око 16У2 трама на једног становника без обзира на изванредне хранљиве особине ових производа, као што је бутер, који садржи у концентрисаном стању већи број клалорија и већу количину витамина А. Такви су односи између конзума меса и млека код нас заиста ретка дијететска диспропорција. Говорећи о деминерализацији и авитаминози, морамо се сетити да млеко садржи 0,7 о/о минергууне соли, а сем тога у млеку су нронађене све врсте витамина. Млеко, као што је познато, садржи у већој концентрацији витамин А, који се с правом назива антиинфекциозни; затим витамин В са две компотенте овог антикеуритичког витамина и то са компонентом против Бери-бери и против пелагре. У сировом млеку налази се у осетној концетрацији витамин С познат као антискорбутични, као и витамин Д антирахитични фактор, Утврђено је такође да се у млеку налази витамин Е антистерилитетни фактор, чије помањкање у храни изазива појаву стерилитета и сексуалне слабости и најзад пронађен је у млеку и кожни витамин Н, који чува организам од извесних кожних оболења. Према томе, зашто би се прибегавало вештачким' и синтетичним скупоценим 1 производима фармацеутске индустрије, када имамо при

руци готов јевтин, укусан и хранљив производ, здраво млеко? Проблем дечје исхране и везане с њим дечије смртности јако хипертрофиране у склопу општег морталитета градског становништва у Југосла&ији нарочито истиче значај питања хигијенског снабдевања млеком на рационалној и потпуно хигијенској бази. Конкретно, код нас у Београду дечија смрт ност и а,ко је у опадању за последњу деценију и то: од 176,42 на 1000 живорођене деце до 89,56% П — ипак је још забрињавајућа и висока. У склопу целокупног морталитета престоничког становништва смртност одојчади има тако рећи повећану специфичну тежину наиме 11,76%. Удео пак смртности мале деце до 2 године од неспецифичних летњих пролива, у чијој етиологији игра еминентни значај поред осталог и млеко, као дечија исхрана, такођ!е је у опадању, али је још увек велика: 1927 год. заузимала је 26% опште дечије смртности а 1936 год. 19°/о, дакле опет скоро још једну петину дечијег морталитета.. Ради компара.ције навешћемо, да је на пример у Бечу, који је приближно 6 пута већи по броју становника од Београда, умрло 1935 год. 71 дете од пролива, док је у Београду са 6 пута мањом популацијом 1936 год. умрло 91 дете до 2 год. старости. У Берлину, где је питање снабдевања млеком гакође организовано и рационално решено, морталитет деце од пролива је знатно мањи. Значај недовољне хигијене млека, нарочито у процесу снабдевања и дистрибуције Београда, очигледан ]е у низу осталих важних фактора пуерикултуре а с обзиром на данашњи примитивни систем снабдевања млеком престонице са свима опасностима и реалним могућностима квара млека, примарно доброг и исправног, услед наглога множеља убиквитерних клица, које обично доспевају у млеко приликом његовог чувања, преноса и дистрибуције. Негативна улога специјално на дечији организам убиквитерних клица сапрофита, као што су Б. рго!еиз, Б. соИ, Б. руосуапеиз, з1арћу1ососси8, Б. реНгт^епз, з1:ерк>сосси8 и др. добро је позната стручњацима. Поред примитивне производње и чувања млека спорим, дужим и неорганизованим транспортом: стварају се нарочито повољни услови за повећавање бактериске флоре у клеку. Према томе, у данашњим приликама транспорта, знагчај удаљености места цроизводње од града-центра снаб-