Opštinske novine

378

Беог радске општинске новине

шихове локалне аутономије. Токијо је подељен у 35 административних срезова. ГТостоји дакле централна управа и 35 управа срезова. Централна управа подразумева веће градских претставника, магистрат и градоначелника. Веће има 144 чланова. Изабрано је од свих мушких становника старијих од 25 година а настањених најмање годину дана у граду Од 1929 године постоји опште право гласа. Учешће становништва у гласању врло је повољно. Састав странака у већу врло је прост; после спајања старе консервативне партије са старом либералном у партију „консервативних либерала" није постојала друга стран ка у граду. Радничка странка, основана по угледу на енглеску радничку странку, могла је тек на последњим изборима да се у јачој мери истакне у већу. 10% градских претставника (њих 14) не припадају ни једној странци и претстављају разне професионалне групе града. Магистрат је састављен од почасних чланова изабраних од већа градских представника за исто време колико траје и њихов мандат у већу. Први градоначелник је претседник риагистрата; његови помоћници — потпретседници — такође су чланови магистрата. Број чланова магистрата је 16, рачунајући ту и првог градоначелника. Први градоначелник бнран је од већа градских ! претставника за период од четири године. Он претставља град и има извршну власт. Поред њега су потпретседници: први потпретседник је заменик претседнкков, главни благајник града и шеф разних административних одељења. Као шеф општинске администрације, градоначелник има под собом 35.000 чиновника, службеника и радника. Град Токио подељен је на 35 срезова и на (челу сваког стоји по један претседниК. Они имају под собом контролу наставе, опште и (професионалне, дечијих вртова и општинских добара која се налазе на њиховој територији. Као чиновник централне администрације, претседник среза извршава њене наредбе у своме срезу. Претседнике срезова поставља први градоначелник. Сваки срез има своје легислативно веће. Нзегова је надлежност ограничена на општу и професионалну техничку наставу, на заштИту деце итд. Чланови среских већа бирани су за четири године од грађана среза. Пасивно бирачко право за среско веће имају само они који већ врше неку почасну функцију у централној управи града Токија. Овим прописом осигурана је трајна веза између централне администрације и администрација срезова. Што се тиче државног надзора, Токио стоји, као и све друге вароши јапанске,, под контролом једног префекта. За Токио и један низ малих општина, постоји префектура Токија. Министар унутрашњих послова има право врховне контроле. У погледу финансија потребна

је сагласност Министра финансија за све важније мере. Ова многострука контрола дала је маха многим жалбама општинске управе, која се у престоници нарочито осећа' спутавана надзором префекта, чији надзор иде до детаља, тако да се надлежности не виде јасно. Приходи јапанских општина долазе у првом реду од њихових предузећа, затим од такса и дажбина, од државне субвеНције и општинског приреза. Државна субвенција даје се да би општине могле испуњавати своје задатке на просветном пољу, на сузбијању заразних болести, на одржавању јавних државних путева и водовода. Постоје нарочите суб" венције за мелиорацију земљишта намењеног земљорадњи. Општински прирез може се установити тек пошто се исцрпу прва три назиачена извора. Приреза има три врсте: а) допунски прирез уз једну од четири врсте државне порезе: порез на доходак, на некретности, индустриски и порез на фабрике; б) допунски уз срзске прирезе; в) специјални опШтински прирези на доходак који није оптерећен од државе. Поред тога општине могу, по одобрењу државе, закључивати зајмове за ванредне расходе. Издаци у 1935/36 год. изнели су 338,5 милиона јена (око 3,5 милијарде динара). Од тога 33% служи за покриће издатака око општинских зајмова. Школе и настава. — Дужност је јапанских општина да подижу школе. Токио издржава и своје више школе. Томе треба додати "читав низ школа: индустриских, трговачких, разних женских школа итд. ГГостоје и вечерње народне школе, које су установљене од маја месеца 1906 године. Оне омогућавају сиромашној деци која морају да преко дана зарађују за своје родитеље и тако су изузета од обавезног школовања, — да увече следују часове свога образовања. Нзихово је трајање три године и оне дају ученицима исту наставу као и обичне шКоле. Токијо има 26 народних библиотека, чије је посећивање бесплатно. Јавна помоћ. Она подразумева на првом месту општу помоћ и помоћ у беспослици. У томе циљу Токијо је подељен у 115 срезова јавне помоћи. У сваком срезу има неколико почасних комисија, које имају за задатак да предузимају све потребне практичне (мере које се тичу јавне помоћи. Варош одржава јавна преноћишта, народне кујне и народна купатила за сиромашне. Од пре шесет година постоји азил за бескућнике. У циљу сузбијања незапослености установљено је преко 50 бироа рада који се старају о запославању. У децембру 1934 године