Opštinske novine

5

Самоуправа једне велике престонице

т о к и о

Асистент при Комуналном институту на универзитету у Берлину г. др. Хари Гец објавио је у ревији „Самоуправа", органу Међународног савеза градова који излази у Брислу, ову интересантну студију о организацији самоуправе града Токија. Из ове студије доносимо један извод најинтересантнијих појединости које се тичу велике јапанске престонице. Многи не знају да се градовима и општинама јапанским управља саобразно старом пруском закону о општинама, који је још у важности у западним крајевима. Осамдесетих година прошлог века доведен је из Немачке један научник који је месну јапанску адмкнистрацију претворио у ауатономну општинску управу у форми предвиђеној установом пруског магистрата и сеоских општина, са неопходним незнатним изменама. У 1889 години овај предлог реформе постао је закон и може се рећи да од тога дана постоји самоуправа у Јапану. Ипак то није била потпуца самоуправа у оном смислу како се она схваћа у Немачкој, јер уводећи само њене спољне форме није било могуће истовремено увести и њен дух у овој старој феодалној држави. Контрола коју је вршила држава била је врло јака и општине нису уживале сва своја права. Но и поред свега тога ггостојала је нека аутономија, на коју се јапанска управа која се развијс1ла и модернизовала у једном изненађујућем ритму, привикла као и на све друго што је позајмљивала из иностранства. Од 1898 године сасамоуправа је постала релативно слободна, бар што се тиче великих градова. У Јапану постоје две групе општина. Прву сачињавају села и мали градови. Њихови органи су општинска већа и скупштине претставника града. Њима на челу налазе се старешина општине и старешина града које бирају за четири године општинско веће или претставници града. Општине су груписане у сеоске кантоне на чијем се челу налази кантонални саветник, који је чиновник и зависи од начелства. Другу групу сачињавају велики градови (који по правилу имају више од 30.000 становника), који су сами по себи градска окружја и зависе једино од начелника, као власти која има да врши контролу. Органи ових градова !су: а) скупштина претставника града, коју бирају на четири година сви становници старији од 25 година; б) магистрат који сачињавају градски начелник, који обавља функције претседника и његови помоћници, као и 6 до 12 других чланова које бирају иретставници града на исто време колико траје и њихов мандат; в) старешина града, кога по Иравилу именује цар на четири године, између тројице кандидата које предлаже скуи

штина градских претставника. У великим градовима са неколико милиона становника, као Токијо, Осака итд. градоначелника увек бира скупштина градских претставника на четири године такође: од 1926 за њих није потребна потврда од стране цареве. Над градским и сеоским окружјима стоји начелство, орган државне контроле. Начелник има јшироку надлежиост. Он је непосредно потчињен Министру унутрашњих дела. У Јапану има 46 начелства. У земљи има 11,700 општина: око 10.000 села, 1.570 вароши и 129 градова са преко 30.000 становника, рачунајући ту и градове са по неколико милиона Становника: Токијо, Кијото, Осака, Нагојо, Кобе и Јокохама. I 1 : Град Токијо Токијо има данас близу шест милиона становника (5,960.000 у 1936 год.). Стара варош има површину 81 км а од 1932 године, после припајања нових територија, Токијо покрива површину од 553 км. У погледу становништва Токијо је друга варош у свету и долази одмах иза Нзујорка. Тек од 1868 Токијо је постао престоница царства, )седишТе микада и владе и поред других градова који су се развијали на један сличан начин, Он је био полазна тачка екоиомског и културног развитка Јапана. На дан 1 септембра 1923 пола вароши, нарочито центар, било је потпуно разрушено страшним земљотресом и пожарима који су услед тога настали. Ова катастрофа определила је нови развој Токија. То је за овај град значило смрт, после које ће доћи васкрсење; он ј-е поникао из свога пепела лепши но што је икад био. Радови обнове трајали су Око десет година. Успело се да се урбанистич!ки потпуно уреди варош и 84 вароши и села околине Токија, која су такође била јако оштећена Катастрофом. Најзад, ова је прилика искоришћеца да се припоје 82 места, која су у урбанистичком погледу чинила целину са престоницом. Ово припајање извршено је 1 октоб ра 1932 године и имало је за резултат да од Токија направи варош са близу 6 милиона становника. Јапан је 1930 године имао 69.2 милиона становника, а са колонијама Корејом Формозом, Сахалином и Шан-Тунгом 98 милиона; значи да сваки дванаести Јапанац живи у Тонију. Устав града Токија копија је старог пруског општинског статута; од 1 октобра 1898 Токијо има свог првог градоначелника чије је функције раније обављао префект Токијске префектуре. Становници Токија прослављају сваке године овај дан као дан постанка