Opštinske novine

\ м

Прилози за историју Београда Називи улица у старом Београду

Данашњи велики Београд има 956 озваничених улица .Са' новим улицама, чије озваничење још није извршено, тај број ће прећи 1.100. Београд из 1882 год. — пре 56 год. имао је 176 улица. Тринаест година доцније тај број се попео на 213. Што се Београд више ширио, и број улица се повећавао. Ми не знамо колико је у Београду било улица пре 80 и 100 год. Пре свега, улице нису биле званичнО крштене, а затим оне су се називале: или по имену неког угледног човека у улици, или по некој знаменитости. Зато се је оријентација вршила по крајевима вароши, или малама. Трагови од тога и данас постоје, и увек ће постојати. Ако данас питате појединце где стануЈу, они ће прво поменути име краја, па тек, ако тражите детаљнија обавештења, они ће рећи и име улице. За 95°/о први одговор увек ће бити: — Станујем у Палилули, Сађамали, Булбулдеру, на Дорћолу, Варош Капији, Карабурми, Чукарици, Чубури, Пашином Брду; у Ма,р1инковој Бари; код Старог Ђерма; код Цветкове кафане, код Академије, Славије, Цветног трга, на Дедињу, железничкој станици, Зеленом Венцу, Врачару, код „Мостара" на „Неимару", код Боровог парка, „Липовог Лада' г , на Теразијама, итд. итд. Можда ће једини изузетак бити кад неко каже да станује у ул. Кнеза Михаила, Васиној и онима исПод ње. Кад се ми данашњи, модерни људи, тако оријентишемо, онда није нимало чудно што су тако радили и наши стари, становници Београда, прво до „Руског Цара' г , па после до „Славије". Они су се љтеђусобно сви позиавали, а не као данас; породице годинама живе у некој палати, па нити се познају, нити показују жељу за упознавањем, изузев кад је по среди неки крупан лични, или материјални интереЈС. Из неколико примера видеће се како се се је оријентација вршила у прошлости (пре нек1их 90 година): „Кућа Станије Павла бакалина на чаршији прекопута Гавриловог дућана' г . Ово се односи на главну чаршију, данашњу [улицу Краља Петра. Али ,било је и других чаршија: Фишекџиска, сада ул. Краља Александра, у којој су биле баруџиске радње;

Кондурџиска која је била у једном кривом сокаку који је од данашње Управе трошарине на Краљевом тргу, (где је до 1868 била општина) излазио на улицу Краља Петра. У овој чаршији су постојале радње за израду дрвених ципела. „Кућа с плацем Вула Богдановића до Шарене мејане према цркви и према Лицеуму". Шарена мејана у 1849 год. угао Краља Петра и Богојављенске, до кафане под знаком питања. Лицеум је био у оној згради, испод двора Кнеза Милоша. Ту је сада уметничка школа. „Кућа Саве Николића на Врачару, испод докторове куле". Докторова кула — сад Болница за душевне болести. „Кућа Јована Николића на Шанцу, идући од Варош Капије Теразијама." Ово је Обилићев Венац. Како је ишао шанац, то је описано у Општин. новинама за јануар ове године. Сад само једна допуна, по казивању г. Косте Главинића: Све капије, кроз које се једино могло ући у БеОград: Сава Капија, Варош капија, Стамбол капија и Видин капија, биле су у рези }едним широким бедемом, по коме су и кола могла ићи, а испод бедема је био дубок и широк Шанац. До 1825 на бедему су били и палисади које је народ кулуком довлачио и намештао, па како је сиротиња београдска ноћу разваљивала ограду и носила својим кућама, то је врло брзо и тих палисада нестало. После бомбардовања БеОграда 1862 год. нестало је и бедема и шанца. Крштавање улПца почело је 1870. Прва улица која је званично крштена 1870 то је била ул. Кнеза Михаила. Крштење је извршила Управа вар. Београда. Те године извршено је њено просецање Од „Руског Цара" до Академије Наука. Део улице од Академије до Калимегдана и пре тога је постојао. По замисли Кнеза Михаила улица је требала да почне од палате „Риунионе" па улицом Чика Љубином све до Калимегдана. Разни утицаји то су омели. Званично крштење осталих београдских улица извршено је марта 1872. На оедници општинског одбора од 24 јан .исте године,