Opštinske novine

Туберкулоза и њене последице — Шта је, како постаје и како се сузбија туберкулоза —

У во д „Ако жедиш м!ир, спремај се за рат" стадно се понавља ова крилатица код свих народа, јер, каже се, миру Мрети опасност од рата. И свет се грозничаво спрема за рат и троши грдне паре за ратни материјал, не марећи много ако баш та ратна ужурбаност и доведе до рата. Здравље је, међутим, човеку драгоценије него Мир и њему прете још веће опасности од разних болести, па опет зато не чују се много поклици: ако желиш здравље, спремај се за болести. Ми, истина, ценимо здравље и за шега дајемо много, све — али тек пошто га изгубимо. Зашто ова разлика између мира и здрапља? Има пуно разлога за то, али један од главних је, без сумше, овај: здрав човек не воли да говори о болестима, а још мање о [смрти, Погла.вито када је у питању његова личност. То је, међутим, погрешно, јер то наше избегавање да се обрачунавамо са нашом свешћу и да истини, ма како горка она била, у очи погледамо, свирепо нам се свети. Када би свет живео бар онако како иас вера учи: „Ради као да ћеШ вечито живети, а надај |се као да ће!п сутра умрети" онда би он, вероватно, дуже живео и свештеници на опелу не би имали потребе, бар у већини" случајева, да постављају мртвацу познато питање: „где ]'е злато и сре.бро", јер би се знало да је благо отишло на чување и неговање здравља и за дуг живот. И, доиста, када би свет живео не баш по строгим хигијенским прописима, који су, признајем 1 , доста тешки, већ ра.зумно и паметно — а толико готово сваки треба да зна — онда би се човечји живот продужио до крајњих физиолошких граница живота и смрт би била последица природног црестанка органских функција живота услед истрошености животне маЈтерије и дотрајалости органа. Али то је песм!а будућности. Стварност је, да човек, ако жели да остане увек здрав, мора помишљати на болести и њихове последице. И "заиста, наше највеће беде и невоље а поготово бриге и туге долазе нам најчешће од болести, јер оне, не само да нам отежавају и загорчавају наш, иначе већ мучан и тегобан, живот, него га, на жалост, често и пре времена скраћују. Још ако је болест случајна или не-

избежна али пролазна, човек се доста брзо мири са својом судбином и болест трпељиво подноси, трудећи се, наравно, да се што пре и са што мање штете од ње ослободи. Али, ако је болест дошла из незнања или несмотрености, а тим: пре ако је хотимично изазвата, па још ако је дуготрајна и с последицама, онда је, мора се признати, врло тешко снаћи се у невољи како за самог болесника тако и за његову околину. ГТа и смрт, иначе већ врло тешка појава у животу човека, не схваћа се подједнако у обадва случаја. Док у првом смрт увек изненађује, запрепашћује и изазива искрену тугу и саучешће, дотле у другом, она то постиже самр у извесним приликама, али у већини случајева она се.очекује и сматра за болесника као неко разрешење мука а за његову околину уклањање или бар у(3лажење разних беда и невоља понајвише материјалце природе, а све то, наравно, уз дужни пијетет за једним изгубљеним чланом друштва. Тако је бар у појединим, индивидуалним случајевима, када се тиче појединаца, док у колективним случајевима, када је у питању маса таквих самртника, онда, поред осећаја бола, туге и других невоља по]единаца, искрсавају и осећаји опште беде и пустоши социјално-економске природе који су још претежнији не само за оистанак прјединаца већ, што је важније, и за културцо ра^звијање како појединаца тако и целог друштва па и саме државе. Има више таквих болести, алн од свих њих истиче се, својим ретким особинама, понајвише туберкулоза. Овде ћемо говорити прво о туберкулози и њеном зНачају за друуштво и човечанство а затим о њеном лечењу с обзиром на наше прилике, поглавито у Београду. ИСТОРИЈА И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ТУБЕРКУЛОЗЕ Туберкулоза је једна од најстариЈих и најг занимљивијих болести. ГТојавила се на свет вероватно чим је човек почео да живи у заједници и својим ретким особинама она је, изгледа, одмах привукла његову пажњу тако да се он још у самом њеном почетку мораР питати каква је то чудновата болест. Али ако су, наши стари морали да се распитују за ову боле;ст, није ни чудо, јер нису познавали њену природу и њене особине, али је чудновато, а