Opštinske novine

Туберкулоза и њене последице

479

и неразумљиво, да се и данас још, у доба |високе цивилизације и културе народа, када су ;ушога и то врдо важна пчтања из 1 медицине давно већ решена, питање туберкулозе стално ставља на дневни ред у нашем животу. Изгледа, заиста, чудновато али у ствари јз оправдано, јер је туберкулоза, као што ћемо видети, једна ретко занимл>ива и загонетна болест у сваком; погледу. Туберкулоза је можда једна од најбрижљивије проучаваних болести; о њој је писано и говорено, а то се и данас чини, више него ли ма о којој другој болести, па ипак кадгод се о њој поведе реч, увек се разговор почиње и завршава питањем: шта је туберкулоза? Ни за једну другу болест то се не чини. Један од узрока за то можда је тај што још није пронађен лек против ње. Али има других, много јачих разлога. ГТре свега питање туберкуло.зе не треба схватити буквално у смислу неке просте или научне радозналости или жеље за познавањем неког непознатог догађаја, предмета или узрока, већ у цељи објашњења једне друштвене појаве од многоструке вредности. Јер, треба знати, туберколоза је кроз векове била готово једина болест која је подједнако занимала, а занима и сада још, људске ум!ове свих народа и свих друштвених редова, како лекаре-научаре тако и социологе, економисте, политичаре, државнике, све грађане па и саме болеснике. Наравно, за разне ове групе људи, према добу историје света и степену културе и цивилизације народа, туберкулоза је имала разна значења. Тако, она је значила за лекаре једно, за лајике друго, за болеснике треће, за друштво четврто, за човечанство пето, најзад, за науку сасвим 1 нешто друго. И стога питање туберкулозе треба посматрати са разне тачке гледишта па према томе и давати одговоре. Ево примера. Стари лекари постављали су себи ово питање због природе болести, данашњи пак лекари то исто чине због природе саме Клице туберкулозе; социолози, државници и други јавни раденици питају се шта је туберкулоза због небројених људских жртава и огромних економских и других друштвених штета које је ова болест кроз векове починила и чини још широм света; сви пак остали питаЈу се шта "је туберкулоза било из незнања, било из необавештености или неразумевања, јер слушају да се говори да је туберкулоза заразна и преношљива болест, /међутим њени болесници слободно се крећу у друштву и раде све послове као и здрави док другим заразним болесницима то се забрањује. Према томе има разлога што ово питање постоји и постојаће, без сумње, све дотле док се не пронађе бар лек против ње. И зато се сав свет пита још шта је туберкулоза, само с једном разликом, морам рећи, што се једни, културни народи, мање распитују за њу али се зато 'јаче и више боре против ње, док други, мање културни

или немарни, само говоре о њој али је не дирају. У ову другу групу народа долазим:о и ми, јер још држимо да је туберкулоза или пролазна болест и да ће сама по себи временом ишчезнути, као што су урадиле многе друге болести, па готово нцшта не предузимамо против ње, или да је болест судбине па и не вреди да се штогод про.тив ње предузима. Последице овако двојаког понашања народа према туберкулози огромне су и разне. Главна је, што културни народи мање болују и умиру од туберкулозе него други, некултурни народи. Ми, додуше, не Долазимо у ред најтуберкулознијих народа. Ту славу ми смо, истина тек од скора, уступили другим народима; ипак у погледу оболења и смртности од туберколозе ми смо још прилично далеко од културних народа. Ми смо били храбри и способни да савладамо многобројне спољне непријатеље и да постанемо један велики народ, док, шеђутим, не можемо или нећемо да се ослободимо нашег највећег домаћег непријатеља коме стално и равнодушно плаћамо тако велики да.нак у новцу и грађанима, онда онда смо још један мали народ. Ми, дакле, морамо, и то са разне тачке гледишта, да и даље постављамо себи питање шта је туберкулоза — све дотле док најзад не започнемо и борбу против ње. ШТА ЈЕ ТУБЕРКУЛОЗА У СУШТИНИ? Стари лекари нису знали за реч туберкулоза, али су врло добро познавали саму болест. Јер, још у најстаријим књигама, од пре четирц и више хиљада шдина, које су до данас сачувдне, говори се о једној опасној_и неизлечивој болести плућа код људи, чији се опис тачно поклапа са описом данашње туберкулозе. Шта више, стари лекари наслућивали су и њену заразну природу, ;ер су веровали да болест производи неко страно тело или биће, које споља улази у плућа и ту остаје све дотле док их пбтпуно не уништи па онда излази напоље да би после опет ушло у плућа других лица. На основу тога веровања прописиване су строге мере предохране против ове болести, између осталих и ове: забрањује се брак лицима из породица у. којима влада ова нечиста болест; болесцици с оваквом болешћу морају бити изоловани; ствари умрлих лица од ове болести морају бити спаљене и др. Врло поучно за нас, који још верујем1о да, туберкулоза не иде на свакога. Ова болест добијала је, у току времена. разна имена, било по извесном симптому (хемораТија, хектика) било по месту где се по*јавила или где је беснела пона]више (египатска, јеврејска болест), било, најзад, према степену цивилизације дотичног народа (скрофула, фтиза, туберкула и др."), а њеног агента називали су: жуч, флуид, етар и др. и тражили су га у начину живота људи, квалитету хране, атмосферским променама и др.