Opštinske novine

50 лица док у другим земљама овај број се пење до 400 па и више. Код нас смртност од туберкулозе износи око 350 на исти број становника, што би за целу државу износило годцшше око 50,000 душа. Дакле, читав ]едан грдд становника ми губимо сваке године само абог туберкулозе. Што се пак броЈа туберкулозних болесника тиче, он се израчунава ирема броју умрлих од исте болести, по сразмери 10 до 15 пута више. ГТрема трј сразмери у нашој држа,ви било би око пола милиона туберкулозних болесника. Београд, наш по положају и с лица лепи а с наличја ружни Београд, показује у погледу туберкулозе доста мрачну слику. Истина, у последње време статистике се труде да докажу да смртност Београђана од туберкулозе према, броју становника опада. Међутим то је једна обм:ана. Београд се нагло насељава ковим обично здравим грађанима и онда је сасвим природно да смртност од туберкулбае према наглом порасту становника опада. Али ако се упореди смртност од туберкулозе са укупном 1 смртношћу Београђана, онда ће се видети да је сразмерд остала_ иста 1 :3, т.ј. од умрлих сваки трећи био је жртва туберкулозе. Није ни чудо, Јер ми готово ништа не прЂдузимамо против београдске туберкулозе. Свеједно, у Београду умире сваке године од туберкулрзе око 900 лица, према томе број оболелих Београђана од исте болести, с обзиром на слабе хигијенске и економске прилике становцика износио би око 40.000 станова, што би значило да у сваком другом стану Београда има по један туберкулозни болесник. Београд би, дакле, био једна велика болница за туберкулозне, с том само разликом што то не би била и права болница за туберкулозне, у којој сваки болесник има своју сопствену постељу, већ једна мешовита, управо рђава болница, пошто у њој око 75% туберкулозних болесника деле своЈу постељу са осталим члановима породице, поглавито с децом. Из ових разлога имамо права рећи да је Београд један туберкулозни град. Али штета од туберкулозе не долази само од квантитативног броја умрлих од туберкулозе, већ и од њихове квалитативне вредности. Заиста, смрт од туберкулозе погађа, поред деце и младића, понајчешће зреле људе од 25 до 45 година, дакле лица у напону своје продуктивне снаге. Када се узме у обзир да се туберкулоза може избећи, онда се овај нежељени, готово насилни губитак великог броја иродуктивних лица услед туберкулозе мора сматрати као велика штета за народну економИЈу. ГТо извесном рачунању вредност једног таквог човека износи око 60.000 златних динара, т.ј. толико може он да привреди у току свога радног живота. Ако овај број помножимо са бројем умрлих лица од туберкулозе у тим годинама и за одређено време, онда ћемо добити вредност претрпљене ште^е у

народно} привреди за исто време. Ова се штета цени на милионе и милијарде динара годшње за сваку држ.аву или од прилике 250 до 300 динара од главе становника. Овде не улазе трошкови око лечења туберкулозних болесника као ни штета од туберкулозе домаће стоке крја ј,е такође велика. Али велики помор људи од туберкулозе не претставља за државе само привредно-економску штету, већ и социјално-етничку, јер великим губитком активно -продуктивних становника ]едне државе смањује се истовремено и њема одбранбена снага а тако исто и њен културни ниво, пошто туберкулоза радо посећује интелектуалце И све умне људе. Из ове тесне везе између туберкулозе и интелектуалаца и умних људи многи изводе закључак да је туберкулоза управо била код њих потстрекач, будилник њихове интелектуалне и духовне моћи. Како било да било, годишња смртност људи 0Д туберкулозе готово сваке државе тако је велика да она за њу претставља губитак ]"едног правог рата сваке гОдине. Најзад, велцка смртност од туберкулозе активно-продуктивних лица утиче и на трајање средњег човечјег века који се смањује најмгЈње за пет година. То се утврдило у државама које воде озбиљно и смишљено борбу против туберкулозе, јер са смањивањем смртности од туберкул,озе сразмерво се повећавала дужина средњег века код становника, тако да у неким државама она износи преко 50 година. Код нас је средња дужина века становника врло мала ; јер не прелази 30 година и за овако кратак средњи век наших грађана кривицу носи у главноме туберКулоза, која ]*е јако раширена и врло смртоносна кад нас. * Ј4 На завршетку овог излагања о туберкулози вредно је споменути одвојено и мишљење о овој болести обичног света, нарОдне масе, као и самих туберкулозних болесника којих се ова болест највише и тиче. За прост свет, масу, нешто на основу површног лекарског обавештења а нешто из личног, обично погрешног, искуства, туберкулоза је само један грех, родитељски или лични; болест се или наслеђује или је резултат усудовог решења, судбине против које је излишно борити се; иако нешто боље обавештен и данас још свет мисли као и његови претци да је туберкулоза болест судбине а не заразна и преносна болест, и сваки је разно цени према томе да ли она напада њега или његове сроднике и у којој му мери она руши срећу. Једино за болесника са развијеном туберкулозом, ако има јасну слику о туберкулози, туберкулоза значи муке физичке и моралне; он осећа и признаје да је у канџама једног страшног непријатеља који га немилосрдно стеже и хоће да угуши. За њега туберкулоза